ČAJ

1) Prednosti čaja:

Otkriveno je da beli čaj sadrži više antioksidanata nego zeleni čaj, a oni su efikasni u sprečavanju nekih bolesti.
Beli čaj može sprečiti probleme sa gojaznošću – otkriveno je da beli čaj sprečava proizvodnju novih masnih ćelija.
Zeleni čaj ima termogeničke osobine i ubrzava oksidaciju masti.
Studije su pokazale da čaj smanjuje rizik od raka jednjaka kod žena za 60 odsto.
Otkriveno je da antioksidanti iz belog čaja mogu pomoći kao lek protiv starenja, mogu sprečiti neke vrste raka, zapaljenja i neke vrste srčanih bolesti.
Čaj može da spreči razvoj dijabetesa tipa 1 ili da uspori njegov napredak ako se već razvio.
Tri do četiri šolje čaja dnevno smanjuju rizik od srčanog udara.
Čaj sadrži fluorid, koji štiti zube.
Oni koji piju više od deset šolja čaja dnevno imaju manje problema sa poremećajima jetre.
Čaj može da štiti od srčanih bolesti i nekih vrsta raka.
Ljudi koji su pili crni čaj četiri pita dnevno šest nedelja za redom imali su niži nivo kortizola, hormona stresa.
Zeleni čaj potpomaže i u zaštiti od raka pluća.
Čaj hidrira više nego što kofein u njemu utiče na dehidrataciju.

2) Negativne strane čaja:

Ako pijete previše vruć čaj, povećavate rizik da ćete oboleti od raka jednjaka.
Čaj može da sadržati pesticide, čak i ako je označen kao organski.
Čaj sadrži velike količine tanina. Tanin smanjuje apsorpciju gvožđa u telu, što može dovesti do anemije.
Čaj sadrži kofein, za koji je dokazano da uzrokuje anksioznost i podiže krvni pritisak.
Ako se u čaj doda mleko, on gubi svojstva koja su dobra za borbu protiv raka.
Jagorcevina cvet Olimpa

Jagorcevina (latinski naziv: Primula veris) se svojim žutim cvetovima javlja medju prvim biljkama u rano prolece, pa se narodski kaže da je to "kljuc koji otvara vrata proleca". Sa kolena na koleno prenose se razne legende o jagorcevini. Jedna od njih propoveda kako je ova biljka nastala na mestu gde je Sveti Petar ostavio kljuceve raja. Druga da jagorcevina devojkama donosi srecu u ljubavi, treca da tokom sna uspostavlja kontakt sa voljenim preminulim osobama, a stari Grci su je zvali "cvet Olimpa" i verovali da leci sve bolesti.

Najizražajnije dejstvo jagorcevine je podsticanje iskašljavanja, tako da se najcesce preporucuje u te svrhe. Zahvaljujuci saponinima koji se u njoj nalaze ova biljka podstice nervne zavrsetke u sluznici zeluca, koji salju refleksni signal bronhijama za pojacano lucenje sekreta. Jagorcevina deluje i kao diuretik a prekomerne doze mogu izazvati dijareju, mucninu i povracanje, zbog prevelike kolicine saponina.

Sledece bitno dejstvo jagorcevine je pomoc pri uspostavljanju zdravog sna. Ova biljka spada u najefikasnija prirodna sredstva protiv nesanice. Caj od korena jagorcevine vrlo povoljno utice na centralni nervni sistem kao umirujuce sredstvo, pa se u narodnoj medicini upotrebljava za otklanjanje ili ublazavanje nervne napetosti, glavobolje izazvane stresom, vrtoglavice i kao sto smo vec spomenuli nesanice.

Pored toga, jagorcevina procišcava krv, jaca srce, a pomaze i kod reume i kostobolje.

Od cveta jagorcevine nas narod pravi lekovito vino koje pomaze kod srcanih tegoba razne prirode, a narocito u slucaju oslabljenog srca. Priprema se tako sto se nabere cvetova jagorcevine toliko da se njime rastresito ispuni staklena flasa od 1 litar, a u nju se zatim nalije domace kvalitetno belo vino. Flasa se ostavi da stoji na suncu 15 dana. Nakon toga se procedi i pije po 2-3 gutljaja dnevno.

Caj od jagorcevine je odlicno sredstvo za lecenje bronhitisa i kaslja. Priprema se jednostavno: 2-3 kasike sitnije naseckanih svezih cvetova jagorcevine preliti sa 1 litar kljucale vode i ostaviti da odstoji pola sata. Zatim procediti, cvetove baciti a u caj dodati 100 grama meda. Ova kolicina caja pije se tokom dana, podeljena u 4-5 solja i u razmacima od po nekoliko sati.

* * *

Napomena: Prekoracenje preporucene doze može uzrokovati iritaciju digestivnog trakta. Uopsteno jagorcevinu ne trebaju upotrebljavati trudnice, dojilje, mala deca i osobe sa teskim oboljenjima jetre ili bubrega.
Jagorčevina sirup za kašalj

50 g usitnjenih cvetova jagorčevine prelijte 1l vrele vode i pustite da odstoji 30 minuta.
Procedite i presipajte u stakleni bokal.
Piti 5 šoljica dnevno.

Čaj za prolećni umor

- 10 g sitno usitnjenog korena jagorčevine
- 10 g cvetova majčine dušice
- 10 g anisa

Preliti sa 2dl kipuće vode, procediti i piti jednu šolju dnevno.

Čaj za miran san

Izmešati:
- 50 g jagorčevine,
- 10 g kantariona,
- 25 g cvetova lavande
preliti sa 0.5 l kipuće vode.

Čekajte 3 minuta da odstoji i procedite.
Pijte svako veče 1 šolju ovog čaja pred spavanje, ukoliko vam je čaj gorak dodajte tj. zasladite sa malo meda.

Jagorčevina protiv srčanih tegoba

U flašu od 2 litra stavite cvetove jagorčevine i prelijte sa belom vinom.
Zatvorite flašu i ostavite je na sunčanom mestu i pustite da odstoji 2 sedmice.
Uzimajte po jednu kašiku ovog napitka 3 puta dnevno.
Pelen, biljka za vecno zdravlje

Lekovita biljka pelen naširoko je poznata po svijim lekovitim mocima. Rimljani su nekada svoje najbolje pobednike nagrađivali napitkom od pelena, sa uverenjem da je to najveca moguca nagrada za pobednika, jer im se na taj nacin daruje dobro i vecno zdravlje, najvece ovozemaljsko bogastvo.

Pelen je odlican prirodni lek za ciscenje krvi i jacanje zeluca. Ova biljka upotrebljava se protiv bolesti želuca, lošeg varenja, mucnine, žgaravice, nadimanja, nadostatka apetita (podstice izlucivanje želudacnih sokova), bolesti jetre, slezene, bubrega, besike, žutice, groznice, vodene bolesti, glista i osipa. Izuzetna lekovita svojstva pelena povoljno uticu na rad celokupnog organizma tako da posredno lece i izvor bolesti. Upotrebom pelena regulišu se disbalansirane funkcije u organizmu koje uzrokuju razne poremecaje kao što su: smetnje u razmeni materija, gojaznost, psihicki poremecaji uzrokovani nepravilnim radom probavnih organa, jetre, žuci, slezene, ženskih polnih organa i uopšte hormona.

U našem narodu je najpoznatija lekovita moc pelena kada je u pitanju lecenje zeludacnih problema, protiv bolova u želucu izazvanih cirom, gastritisom i slicno. Za ove vrste tegoba narodna medicina preporucuje caj od pelena.

Caj od pelena za zeludac

U 2 dl kljucale vode spustiti pola kašicice pelena. Ostaviti svega nekoliko sekundi da odstoji, pa procediti. Ovako pripremljen caj je svetle boje, nije previše gorak i treba ga piti u gutljajima tokom dana.

Ovo je blag, neškodljiv a ipak delotvoran napitak jer treba imati na umu da pelen u prevelikim i koncetrovanim kolicinama može biti i štetan. Prejak caj prepoznaje se po tamno žutoj boji i velikoj gorcini.

Upotrebom ovog caja najcesce se vec za nekoliko dana postiže željeno ozdravljenje.
Macina trava za lecenje steriliteta

Macina trava je mnogim ocajnim zenama pomogla da postanu majke. Tako je vremenom i dobila nadimak ocajnica a njen latinski naziv je Marrubium vulgare.

Na nasim prostorima ona je verovatno najpopularnija biljka za lecenje steriliteta kod zena. Macina trava pre svega utice na uspostavljanje zdravog menstrualnog ciklusa kod zena bez cega uglavnom nije ni moguce zacece. Ova biljka regulise rad polnih zlezda i proizvodnju polnih hormona. Na osnovu toga pomaze i u suzbijanju raznih drugih problema kod zena kao sto su predmenstrualne i menstrualne tegobe.

Macina trava za lecenje zenskog steriliteta upotrebljava se u vidu caja i priprema na sledeci nacin:
Jednu kasiku macine trave potopiti u 2,5 dl hladne vode. Staviti da prokljuca, skinuti sa vatre, poklopiti i ostaviti da odstoji oko sat vremena. Nakon toga procediti i piti dnevno po 3 ili 4 ovakve doze caja.

Ovako pripremljen caj od macine trave je za zene koje nemaju drugih oboljenja bezbedan za upotrebu. Posto se organizam ne moze za kratko vreme uvesti u stanje potpuno regulisanih hormona, caj od macine trave potrebno je redovno piti najmanje mesec dana a obicno se tek za 2-3 meseca postize zeljeni efekat. Ne treba ga piti za vreme menstrualnog ciklusa. U svakom slucaju nakon 3 meseca neophodno je napraviti pauzu od mesec dana jer kod nekih osoba preterano dugotrajna upotreba caja moze dovesti do pojave hipertenzije (povisen krvni pritisak). Ukoliko dodje do zeljene trudnoce zahvaliti se macinoj travi i tada obavezno prestati sa ispijanjem caja, zato sto u tom momentu u telu zene otpocinje drugo stanje i jedan sasvim drugaciji hormonski ciklus.

Prema tome, ako zelite dete a jos uvek niste uspeli da zatrudnite, nemojte biti "ocajnice" jer duhovno stanje ocaja takodje ometa proces oplodnje. Opustite se uz macinu travu, ona leci nekoliko zenskih bolesti koje vam onemogucavaju da postanete majke. Dakle, osim sto pomaze da se uspostavi zdravo stanje jajnika i materice, leci i razne bakterijske infekcije koje su svakako neprijatelji trudnoce.

Jedna zanimljivost vezana za ovu biljku:
Macina trava (na hebrejskom jeziku - marrob) je jedna od ukupno pet svetih biljaka kojima se tradicionalno obelezava najsvetiji jevrejski praznik Pasha. U vezi sa tim da podsetimo da je to narod koji je vekovima imao izrazen matrijarhat, do te mere da i danas nacionalnu pripadnost posmatraju preko zenske linije. A zena je svakako simbol plodnosti jer ona ima moc da na svet donese novi zivot.

Sada da nabrojimo jos neka lekovita svojstva macine trave koja mogu biti od koristi i siroj populaciji:
Kroz dugu tradiciju veoma se dobro pokazala u lecenju disajnih organa (kasalj, grip, bronhitis, tuberkuloza...), jer podstice izlucivanje sluzi. Ona stimulise izlucivanje zuci sto olaksava rad zucne kese. Olaksava probleme sa varenjem uz pojavu nadutosti. U Meksiku je cak preporucuju osobama koje boluju od dijabetesa jer se istakla kao dobro prirodno sredstvo za snizavanje nivoa secera u krvi. Macina trava pomaze kod grceva u misicima i to ne samo misica materice vec i drugih. Koristi se i spolja na kozi, kao sredstvo za ciscenje rana.

Napomena:
Caj od macine trave se upotrebljava iskljucivo po potrebi i nikako se ne svrstava u neobavezne napitke. Ne treba ga piti u toku trudnoce i dojenja.
Bokvica

Bokvica (1. Plantago major - sirokolisna, zenska bokvica; 2. Plantago lanceolata - uskolisna, muska bokvica; 3. Plantago media - srednja bokvica) raste kao samonikla biljka na pasnjacima, livadama, pored puteva i slicno. Bez obzira na to sto se svrstava u korovske biljke, bokvica u sebi nosi mnoga lekovita svojstva.

Mada se razlikuju po izgledu, sve tri pomenute vrste bokvica imaju veoma slicne lekovite moci jer su istog hemijskog sastava.

Na prvom mestu, caj od bokvice vekovima se upotrebljava za lecenje raznih bolesti disajnih organa kao sto su: kasalj, bronhijalna astma, sluz u plucima... U tom slucaju narodna medicina preporucuje upotrebu caja od bokvice u kombinaciji sa majcinom dusicom (timijanom). Caj od bokvice i timijana jednostavno se priprema tako sto se jedna mala kasika mesavine ove dve biljke prelije sa soljom kljucale vode i nakon nekoliko minuta procedi. Osim toga, ovaj caj ima i blagotvorno dejstvo na jetru i besiku.

Bokvica se cesto spominje u tradicionalnoj medicini kao sredstvo za lecenje hemoroida, koznih oboljenja, zaustavljanje krvarenja, suzbijanje vaginalnih infekcija. Posebno je odlican prirodni lek za vidanje rana jer podstice regeneraciju tkiva pa samim tim i zarastanje. Izmrvljeni listovi bokvice mogu pomoci u lecenju otvorenih rana izazvanih trombozom. Zatim, za lecenje pcelinjih uboda i uboda drugih insekata.

Posto ima moc da ublazi upalne procese na kozi nekada se bokvica cesto upotrebljavala i za lecenje akni.

Listovi bokvice sadrze tanine koji mogu ublaziti preterano menstrualno krvarenje. Iz istog razloga pomazu u lecenju hemoroida.

Ova biljka ima visok sadrzaj sluzi pa blagotvorno deluje na zeludac i creva, zato treba znati da se od njenih svezih mladih listova moze napraviti veoma ukusna salata koja uz to sadrzi vitamin C i provitamin A.

Bokvica i med

Protiv bronhitisa i drugih plucnih bolesti tradicionalna medicina preporucuje mesavinu mlevenih listova bokvice i meda, u srazmeri 1:2. Ovu mesavinu je pre upotrebe potrebno ostaviti nekoliko dana u tegli uz povremeno mesanje, kako bi bokvica sto bolje ispustila svoje sokove i sjedinila se sa medom. Nakon toga, uzimati po jednu malu kasiku ovog prirodnog leka, 15-tak minuta pre svakog obroka.

Pored toga, ovako pripremljena bokvica i med dobro ce doci i za lecenje cira na zelucu i dvanaestopalacnom crevu.
Čuvarkuća za blagostanje

Čuvarkuća je u nasim krajevima veoma poznata biljka. Njen latinski naziv je Sempervivum tectorum a zovu je jos i pazikuća ili uhovnik. Dobila je ime po tome sto se nekada verovalo da zaista ima cudotvorne moci kada je u pitanju zastita kuce od udara groma, pa se zbog toga masovno gajila na krovovima. Posto njeni debeli listovi zadrzavaju veliku kolicinu vode kroz duzi vremenski period, čuvarkući nije potrebno mnogo zemlje i uspesno opstaje na kamenitom tlu.

Evropski narodi imaju slicna verovanja vezana za ovu biljku medju kojima su price o tome da pored toga sto pruza zastitu od udara groma, stiti kucu od oluje i pozara a ukucanima osigurava blagostanje i prosperitet. Pa, nije nikakvo cudo sto se cuvarkuca moze videti u skoro svim seoskim kucama, gde je tradicija jos uvek na ceni.

Zapravo, čuvarkuća je veoma lekovita biljka koju u poslednje vreme sve vise porede sa svetski popularnom Aloe Verom. Tacnije, smatra se slabijom verzijom Aloe Vere. Cak i prvi pogled na ove dve biljke budi asocijaciju o slicnosti. Obe imaju debele socne listove ispunjene lekovitim gelom koji je veoma delotvoran za lecenje koznih oboljenja.

Biljka čuvarkuća sadrži mineralne materije, tanin, mravlju i jabucnu kiselinu, sluz, vosak, gumu.

Dakle, gel iz listova čuvarkuće ili celi listovi precečeni na pola upotrebljavaju se za lecenje koze posebno cireva, posekotina i opekotina. Vekovima unazad svezi listovi čuvarkuće preporucuju se za otklanjanje bradavica i "kurjih ociju". Zatim, olaksava tegobe izazvane raznim vrstama upala na kozi.

Sok od ove biljke u kombinaciji sa medom koristan jeza ispiranje usta u slucajevima upale sluzokoze, kao iza lecenje mioma i cisti.

Čuvarkuća je dobila i naziv uhovnik zbog toga sto njen sok uspesno cisti usi od masnoca koje se u njima nakupljaju i koje u preteranoj meri mogu oslabiti sluh.

Čuvarkuća se preporucuje i kao pomocno sredstvo za ublazavanje napetosti, nervoze i strahova.

Svez sok od listova ove biljke deluje kao diuretik a u vecim kolicinama i kao laksativ. Travari kazu da je uopsteno dobro za zdravlje i blagostanje organizma ponekad pojesti po jedan list. Ipak, bez preterivanja.

Listovi čuvarkuće su najpuniji i najsocniji tokom leta, ali treba znati da kao takvi cuvaju svoja lekovita svojstva i u zamrzivacu. Gel iz listova se isto tako moze iscediti u letnjem periodu i cuvati u zamrzivacu za zimske dane.
Bor

Bor je uopsteni naziv za vise vrsta cetinara. Dakle, spada u zimzelene biljke a travari na nasim prostorima najcesce upotrebljavaju beli bor, crni bor, planinski bor, obicnu smreku i obicnu jelu. Borove sume su najrasprostranjenije u hladnim predelima severne polulopte, narocito u Kanadi i Sibiru, ali i sirom Evrope. Nastavak price odnosice se na obicni bor, u narodu poznat i kao beli bor (latinski naziv Pinus sylvestris).

Severno americki Indijanci su dobro poznavali mnoga lekovita svojstva bora. Vekovima su koristili ovu biljku za lecenje upale pluca. Borove iglice su stavljali u kosu da bi se otarasili parazita (vaski i buva). Medju prvim evropskim doseljenicima koji su stigli na americki kontinent skorbut je bila veoma cesta pojava, kao posledica nedostatka vitamina C. Indijanci su ih naucili da se lek nalazi u borovim iglicama.

Tako sve do danas u lekovite svrhe upotrebljavaju se borove iglice, mladi izdanci ove biljke i borova smola. Dakle, borovi izdanci i iglice su bogat izvor C vitamina. Osim toga imaju blagotvorno dejstvo na disajne organe, dok se smola koristi za lecenje koznih bolesti i reumatizma.

Odavno se zna da jutarnji boravak i setnja kroz borovu sumu pruzaju olaksanje osobama koje imaju problema sa disajnim organima i stitnom zlezdom.

Etericno ulje od borovih iglica se koristi u proizvodnji kucne hemije jer pored prijatnog mirisa dezinfikuje povrsine i prociscava vazduh.

Caj od borovih iglica je prijatnog mirisa i ukusa a narodna medicina ga preporucuje za ublazavanje simptoma zimskih prehlada, kao i za lecenje raznih vrsta respiratornih infekcija. Samo jedna solja caja moze podstaci izlucivanje sluzi nakupljene u disajnim organima. Verovali ili ne, borove iglice su veoma mocno prirodno sredstvo za lecenje prehlade, tako da i samo udisanje pare koju emituje vruc caj moze razbiti sluzi u plucima.

Caj od borovih iglica u sebi sadrzi i malu kolicinu kofeina ali ipak dovoljnu da podize nivo koncentracije, doprinosi bistrini i jasnoci uma, povecava vitalnost i nivo izdrzljivosti ogranizma.

Za pripremu caja upotrebljavaju se iglice sa mladih, svetlo zelenih izdanaka bora koji se pojavljuju na prolece i to na vrhovima grana.

Sirup od borovih izdanaka protiv bronhitisa

U odgovarajuci sud staviti da prokuva 0,4 l vode pa ubaciti oko 100 gr mladih borovih izdanaka. Iskljuciti ringlu a borove iglice u vodi ostaviti na ringli sve dok se ne ohlade (oko sat vremena). Nakon toga procediti da se dobije caj a sirup od borovih izdanaka dobija se tako sto se caj dobro pomesa sa 200 gr meda.

Uzimati po jednu veliku kasiku sirupa, tri puta dnevno, pre obroka. Pri tom ga pre gutanja treba malo zadrzati u ustima. Osim za lecenje bronhitisa, sirup od borovih izdanaka koristan je za lecenje upale grla i kaslja.
Breza

Drvo breze se veoma lako prepoznaje po karakteristicnoj belog kori prosaranoj pukotinama iz koje izviruje tamna boja. To je vitko drvo sa tankim granama a listovi imaju ostre ivice u obliku trougla ili romba. Izduzeni cvetovi vise na dole i pojavljuju se na prolece.

Breza se u mnogim starim zapisima pojavljuje na spisku magijskih biljaka kao simbol zenske energije, ponovnog rodjenja, novog pocetka, obnove. Neki narodi u svojim ritualima upotrebljavali su grancice breze kao pomocno sredstvo za smirivanje emocija i rasterivanje zlih duhova.

Narodna medicina koristi listove, pupoljke, koru i stablo breze za pripremu mnogih prirodnih lekova.

Listovi breze imaju diureticko dejstvo i pomazu u prociscavanju organizma. Izmedju ostalog sadrzevitamin C, tanin, saponine, sluzi, smolu, etericna ulja, saharozu. Caj od breze preporucuje se za lecenje infekcije mokracnih kanala, za razbijanje i izbacivanje kamena u bubrezima, protiv bolova u bubrezima, reume, artritisa, celulita, gripa i povisene telesne temperature. Caj od listova breze moze se upotrebljavati kao losion protiv opadanja kose, tako da ova biljka ulazi u sastav mnogih medicinskih sampona za kosu.

Brezini pupoljci u sebi sadrze betulin (jedna od retkih vrsti prirodnih antiseptika) pa zahvaljujuci tome pomazu u borbi protiv bakterija. Iz tog razloga je za lecenje infekcije urinarnog trakta najkorisnije upotrebljavati caj pripremljen od jednakih delova listova i pupoljaka breze. U skorije vreme u naucnim krugovima pokrenuta je ideja o tome da betulin moze posluziti i kao lijek za virus herpes simplex.

Kora sa brezinog drveta blagotvorno deluje na zeludac pa ulazi u sastav raznih cajeva za lecenje cira na zelucu.

Jos jedan vazan proizvod ove biljke je sok od breze koji se dobija iz njenog stabla. Koristan je za lecenje ateroskleroze i bubrega uz prisustvo kamenaca.

Sve pomenute lekovite delove breze treba prikupljati u najranije prolece. Najnezniji listovi i najkrupniji pupoljci su najlekovitiji.

Caj protiv otezanog mokrenja

Cajnu mesavinu napraviti od jednakih delova lista breze, cvetova podbela, preslice i medvedjeg grozdja.

Caj se priprema tako sto se u 2 dl vode prokuva jedna velika kasika caja, u trajanju od 5 minuta. Nakon toga se poklopljen caj ostavi da odstoji oko 3 sata. Procedi se i pije po 2-3 solje dnevno, pre obroka.

Ova cajna mesavina moze pomoci kod zastoja mokrace i u slucaju zapaljenja prostate. Pre pocetka terapije obavezna je konsultacija sa lekarom.
Arnika za lecenje rana

Biljka arnika (Latinski naziv: Arnica montana) poznata je kao prirodno sredstvo za lecenje rana. Raste u visinu do 60 cm, ima sitne listove i zute ili narandzaste cvetove. Moze se naci na livadama i u brdskim predelima. U sebi sadrzi aktivne materije: etericno ulje, gorke materije, smolu, tanin, kamfor, inulin, karotenoide, flavonoide, saharoze...

Arnika ima antibakterijsko, antisepticko, antifungalno i protivupalno dejstvo. Dakle, bori se protiv stetnih mikroorganizama i sprecava razmnozavanje bakterija i gljivica. Podstice formiranje granularnog tkiva sto ubrzava proces zarastanja rana.

Pretezno se koristi za lecenje raznih infekcija na kozi, rana, opekotina, uboda insekata, iscasenja zglobova, modrica... Danas su kreme za lice na bazi arnike poznate kao sredstvo za suzbijanje akni. U iste svrhe od ove biljke proizvodi se tinktura, ulje i puder.

Pored toga, nalazi se u raznim cajnim mesavinama koje su namenjene za lecenje upale grla, gnojne angine, bronhitisa, gripa, tifusa, infekcije bubrega, glavobolje, pojacanog lupanja srca, nesanice, nemirnog sna pracenog nocnim morama, neuroze, histerije... Treba znati da arnika ima snazno dejstvo pa je neophodan oprez kod unutrasnje upotrebe ove biljke. U vecim koncentracijama moze izazvati trovanje koje se obicno manifestuje kroz mucninu, povracanje ili proliv.

Narodna medicina upotrebljava sve delove arnike ali su ipak najlekovitiji cvetovi i sakupljaju se logicno, u vreme cvetanja.

Melem od cvetova arnike

Za tretiranje rana i raznih promena na kozi pravi se melem od cvetova arnike.

Priprema:
Jednu veliku kasiku suvih cvetova preliti sa 2,5 dl prokljucale vode. Nakon 10-tak minuta dodati jos 2,5 dl vode i melem je spreman za upotrebu. Njime natopiti cistu maramicu ili parce gaze pa obloziti obolelo mesto na kozi. Oblog drzati najmanje pola sata a proces ponoviti nekoliko puta u toku dana.

To ce u zavisnosti od konkretnog problema u odredjenoj meri ublaziti bolove, dezinfikovati povrsinu i podstaci oporavak koznog tkiva. Ne preporucuje se jaca koncentracija arnike u melemu od ove, da ne bi doslo do preteranog nadrazivanja koze.
Zdravac

Da je zdravac veoma lekovita biljka moze se zakljuciti vec na osnovu imena koje je nekada davno dobio. Na nasim prostorima poznat je i po tome sto se vec vekovima ubacuje u vodu koja kroz tradicionalno ritualno jutarnje umivanje na Djurdjevdan treba da osigura dobro zdravlje tokom cele godine.

Zdravac (latinski naziv: Geranium macrorrhizum) je visegodisnja biljka, moze da naraste svega 25-30 cm u visinu, voli sunce i plodno tlo. Raste kao samonikla biljka, najcesce u sumskim predelima. Ima cvetove u nijansama od bele do ruzicaste boje koji se pojavljuju na pocetku leta.

Biljka zdravac u sebi nosi tanine, pektin, holin, flavonske heterozide i etericna ulja izrazitog mirisa. U lekovite svrhe koristi se cela biljka no ipak najvise koren u kojem se nalazi i najveca koncentracija tanina.

Koren zdravca vadi se u prolece i jesen a tradicionalno se upotrebljava za lecenje koznih oboljenja kao sto su posekotine, opekotine, ekcemi. Zatim za ispiranje upaljene sluzokoze usta.

Caj od cvetova, listova i stabljika biljke pozitivno deluje na rad bubrega, podstice imunitet, umanjuje simptome iscrpljenosti. Posto ima antisepticko dejstvo preporucuje se za ispiranje usne supljine, kao i koren biljke. Zatim, caj od zdravca ublazava nesanicu, umanjuje simptome anksioznosti, PMS-a i menopauze.

Osim toga, smatra se da biljka zdravac u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama slicnog dejstva, povoljno deluje na zenske reproduktivne organe tako da izmedju ostalog podstice plodnost kod zena pa se u nekim slucajevima primenjuje kao prirodno sredstvo za lecenje zenskog steriliteta.

Etericno ulje zdravca cisti kozu tako da nalazi primenu u kozmetici.

Caj od zdravca priprema se tako sto se jedna ravna kasikica osusene biljke prelije sa 2,5 dl klucale vode. Nakon 20-tak minuta procedi i pije po jedna solja caja dnevno. Najbolje ujutru na prazan stomak.

Za ispiranje usta na isti nacin, napraviti nesto jacu koncentraciju caja.

Zuti nocurak

Zuti nocurak (latinski naziv: Oenothera biennis) je biljka poreklom sa americkog kontinenta. Naziv je dobila po izrazito zutim cvetovima koji se otvaraju u vecernjim satima i polako zatvaraju u rano jutro.

Indijanska plemena severne Amerike konzumirala su celu biljku u svezem obliku kao salatu. Dakle, zuti nocurak je jestiva biljka ali se ipak najcesce primenjuje kao lek.

Ova biljka zaista ima siroku lepezu lekovitih svojstava pa se upotrebljava za otklanjanje hronicnog umora, PMS-a (predmenstrualni sindrom), za lecenje alkoholizma, astme, magareceg kaslja, poremecaja ponasanja kod dece kao sto je hiperaktivnost i slaba koncentracija, protiv osteoporoze, reumatoidnog artritisa...

Osim toga, zuti nocurak nalazi primenu i u lecenju veoma ozbiljnih i teskih oboljenja kao sto su: rak, Alzheimerova bolest, Parkinsonova bolest, multipla skleroza, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetes.

U danasnje vreme u terapeutske svrhe najcesce je u upotrebi ulje zutog nocurka a moze se naci na policama svih bolje snabdevenih apoteka i prodavnica zdrave hrane.

Ulje zutog nocurka

Ulje zutog nocurka dobija se iz semena ove biljke i izvrstan je izvor omega-6 esencijalnih masnih kiselina. Iako ovo ulje u svom sastavu sadrzi veliki procenat alfa linolenske kiseline, tajna se krije u gama linolenskoj kiselini koja cini 9% ulja.

Gama linolenska kiselina je veoma znacajna za ljudski organizam a od nje zatim nastaju prostaglandini. Prostaglandini su parakrini hormoni koji za razliku od endokrinih hormona ne deluju na udaljene stanice vec na susedne celije u organizmu.

Ova vrsta hormona igra bitnu ulogu u nasem telu, pa da nabrojimo:

-	Utice na snizavanje povisenog krvnog pritiska
-	Stimulise proizvodnju insulina
-	Regulise ravnotezu hormona u organizmu
-	Otklanja neprijatne simptome PMS-a
-	Odrzava optimalno zdravlje organizma kod zena u periodu menopauze
-	Regulise optimalni sastav krvi
-	Regulise nivo tecnosti u telu
-	Deluje antiupalno (slicno kortikosteroidima)
-	Bori se protiv autoimunih bolesti kao sto su razne vrste alergija, reumatoidni artritis, psorijaza, multipla skleroza i slicno
-	Podrzava zdrav imunitet i nervni sistem
-	Odrzava zdravo raspolozenje
-	Usporava prevremeno starenje organizma
-	Ima uticaj i na zdravlje koze

Logican je zakljucak da ulje zutog nocurka nalazi primenu u lecenju mnogih tegoba izazvanih usled odredjenih poremecenih funkcija u organizmu.

Ulje zutog nocurka, tj. gama linolenska kiselina stiti zivce od ostecenja pa je svakako dobrodosla osobama koje pate od poremecaja koji imaju negativan uticaj na mozdanu hemiju. Laboratorijskim istrazivanjima je potvrdjeno da ulje zutog nocurka moze imati povoljan uticaj u kontroli simptoma kod osoba koje boluju od Parkinsonove bolesti i multipla skleroze (MS).

Maslacak

Maslacak nije tesko pronaci na nasim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslacak kao lek prvi put se spominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku. Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lecenje. Cela biljka je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima puno narodnih recepata na cijem spisku se nalaze neki delovi maslacka.

Koren maslacka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slicno). Osim toga maslacak se upotrebljava za lecenje infekcija, virusa, oteklina, zadrzavanje vode u organizmu. Mnoga istrazivanja su pokazala da maslacak stimulise protok zuci i da ima blagi diureticki efekat. Ova biljka prociscava mokracne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na besiku i bubrege.

Mnogi savremeni lekari danas preporucuju maslacak za detoksikaciju jetre posebno kod upotrebe sintetickih lekova. Maslacak smanjuje nivo holesterola u krvi, podstice apetit i varenje hrane.

Listovi maslacka sadrze A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim gvozdje, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar... Zbog brojnih hranjivih materija koje u sebi sadrzi, lisce maslacka se obicno preporucuje kao dodatak ishrani za trudnice i zene u postmenopauzi, najcesce u obliku salate. Salata od listova maslacka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.

Sveze stabljike maslacka mogu cak rastvoriti kamen u zuci, regulisu metabolizam, prociscavaju krv, zeludac. Narodna medicina preporucuje stabljike maslacka kao pomocno sredstvo za lecenje secerne bolesti (pogledaj stranu "Prirodni lekovi za dijabetes").

Od svezih cvetova maslacka pravi se sirup ili med protiv kaslja (pogledaj stranu "Prirodni lekovi za kasalj") i mast koja se izmedju ostalog upotrebljava za lecenje hemoroida (pogledaj stranu "Prirodno lecenje hemoroida")

Caj od korena maslacka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje ociju.

Biljka maslacak je veoma dragoceni dar prirode, moze se naci na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u prolece i jesen. Posto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita u prolece se cela i moze upotrebljavati kao salata
Potocarka vodena kraljica

Potocarku (latinski naziv: Nasturtium officinale) je vrlo lako prepoznati kad se jede kao salata, no u prirodi je sasvim drugacije. Dakle, mnogo je slicnih biljaka iz porodice krstasica. Prava se potocarka prepoznaje po cupavom korenu, tamnozelenim listovima (s malo valovitim ivicama i izrazito sirim zavrsnim delom), malim belim cvetovima s cetiri latice, grozdasto poredjanim i napokon po ostrom mirisu.

Potocarka je trajnica, a uspeva samo u posve cistim vodama. Cveta pokom celog leta, a nalazi se podjednako u nizijskim kao i u planinskim predelima, sirom sveta.

Stari narodi su veoma cenili potocarku, pa su joj zato i dali jedan divan nadimak: "vodena kraljica". Tako se od davnina i zna da deluje kao sredstvo za ciscenje krvi. Sa kolena na koleno se prenosi prica o tome da jedna casa soka od potocarke, popijena ujutru na prazan stomak, odnosi sve nagomilane otrovne materije iz organizma. Zatim, da pospesuje mokrenje, snizava povisenu temperaturu, stimulise i otvara apetit. Takodje je poznato i njeno delovanje protiv crevnih parazita. Travari je preporucuju i protiv hronicnog bronhitisa, tuberkuloze, skorbuta, neuralgija, zubobolje i opadanja kose.

Potocarka je biljka izvanrednih vrednosti, jer izmedju ostalog ima moc da snizava nivo secera u krvi, tako da je korisna u lecenju secerne bolesti. A supa od potocarke je poznata po tome da prociscava pluca.

U spoljasnjoj upotrebi, koristi se slicno kao kupus, u obliku obloga. U vrucim oblozima deluje protiv reume i misicnih bolova.

Sok od potocarke namazan na kozu izvanredno leci dermatoze i akne. Ako zelite imati gladak i ruzicasti ten, prepustite se zelenoj potocarki.

Potocarka se jede i kao salata, a jos je bolje ako se kombinuje sa maslackom. U svakom slucaju, pre svake upotrebe treba je dobro isprati pod mlazom vode.

Gde god da zivite, verovatno da mozete u svom kraju pronaci neko stanoviste potocarke. Ako je ne bude dovoljno za salatu, imacete je barem u dovoljnim kolicinama za lekovite pripravke. Bere se od aprila do septembra, a upotrebljava se iskljucivo u svezem stanju. Nemojte je susiti, jer tada postaje toksicna.
Trava iva

Iako trava iva (latinski naziv: Teucrium montanum) prirodno raste skoro na celoj planeti, spada u retke i vredne biljke, tako da je u mnogim zemljama zasticena od strane lokalnih vlasti. Inace se nalazi u planinskim predelima, najcesce na stranama okrenutim ka jugu, i na visinama od 800 m i više. Voli toplije krajeve, krševito, posno i suvo zemljiste.

Travari je prepoznaju po bledo-zutim cvetovima na vrhovima grancica gusto ispunjenih listovima, traze je uz kamenje i stenje i jako se obraduju kada je pronadju. Malo zbog toga sto se ne nalazi lako a malo zbog starog verovanja i izreke da "trava iva od mrtva pravi živa". Dakle, ova biljka je jos davno stekla veliki ugled i poverenje u očima narodne medicine.

Izreka je nastala na osnovu toga sto su nekada travu ivu mnogi travari preporucivali kao odlicno sredstvo za oporavak iscrpljenog organizma nakon duge i teske bolesti, bez obzira na to da li je bila pretrpljena telesna ili dusevna patnja. Realno ovo je zaista veoma lekovita biljka.

U danasnje vreme trava iva se najcesce koristi za lecenje disajnih i digestivnih organa. Zatim, za lecenje reumatskih oboljenja i kao diuretik. Ima antibakterijsko, protivupalno i antioksidativno dejstvo, tako da unistava stetne mikroorganizme, cisti zeludac i creva, umiruje grceve i procišcava krv. Caj od trave ive takodje, podstice imunitet, ublazava melanholiju i depresiju, a tinktura od ove biljke pomaze kod bolesti zuci, jetre i hemoroida. U svakom obliku upotrebljava se nadzemni deo biljke.

Caj od trave ive

Priprema: Jednu malu kasiku osusene biljke preliti sa 2dl kljucale vode, poklopiti i ostaviti 10-15 minuta. Procediti i piti pre jela, jednu do dve solje dnevno.

Tinktura od trave ive

Priprema: U 1dl alkohola potopite 20gr trave ive, ostavite da odstoji 14 dana. Procedite i pijte po 20 kapi pre jela, 2-3 puta dnevno.
Hrast

Hrast je veliko, mocno i dugovecno drvo koje oko sebe naprosto zraci pozitivnom energijom. Od davnina je simbol dugovecnosti, snage, cvrstine, materijalne i duhovne stabilnosti. Mnogi primerci ove biljke dostizu visinu od preko 40 metara, debljinu stabla od preko 2 metra i starost od preko 1000 godina. Zbog toga su stari Sloveni cenili hrast kao sveto drvo.

Na hrastu raste žir. Žir je hrastov plod. Spada u omiljenu hranu mnogih životinja i ptica, a ljudskoj populaciji može biti i hrana i lek.

Mlada hrastova kora sadrži visok nivo tanina, tako da je veoma podobna za pripremu caja koji ce imati antisepticko dejstvo. Preporucuje se za tretiranje upaljene kože i sluznice, narocito kao sredstvo za ispiranje kod upale usne duplje i grla. Oblozi od hrastove kore oblazavaju tegobe kod reumatizma kada se kao simptomi ispoljavaju otok i crvenilo koze. Kada se pije caj od hrastove kore ima funkciju ciscenja organizma. Kora se sa mladih hrastovih grana prikuplja u prolece ili jesen, tacnije u vreme kada je drvo bez lisca. Moze se upotrebljavati sveža ili u susenom obliku.

* Žir

Žir sazreva na jesen (septembar i oktobar). Stari narodi koristili su ga kao prehrambeni proizvod koji snaži organizam. Na žalost, narocito kod nas, ovaj hrastov plod se danas veoma retko nalazi na trpezi. Ipak, u dugim zemljama sveta, kao sto su na primer Norveska, Svedska, Ukrajina i Italija od žira se pravi brasno, kafa ili se jednostavno pece i jede kao kesten. Mineralne materije koje se u njemu nalaze podižu životnu energiju, ucestvuju u stvaranju toplote, povoljno uticu na funkciju disanja i rad srca. Žir sadrži kalcijum, kalijum, natrijum i mangan, koji u ljudskom organizmu imaju funkciju veoma bitnih elektrolita, koji regulisu nivo tecnosti u celijama i citavom telu.

Kafa od žira okrepljuje organizam, ublazava depresiju i melanholiju, popravlja krvnu sliku, a veruje se da cak može regulisati funkciju stitne zlezde i poremecen menstrualni ciklus kod zena. Prvi deo pripreme izgleda tako sto se zreli žir oljusti, samelje, osusi na vazduhu, pa nakon toga proprži na tihoj vatri dok ne poprimi boju slicnu kafi. Na kraju napitak zvani "kafa od žira" ili "žirova kafa" priprema se tako sto se u 1dl kljucale vode doda 1 kasicica žirove kafe, prokuva 10-tak minuta, procedi i pije. Radi veceg užitka kafa od zira moze se piti kao i klasicna kafa - uz dodatak secera ili mleka. Preporuka je da se žir ne prži unapred u velikim kolicinama, vec tek pred samu pripremu napitka.
Andjelika

Andjelika je divlja biljka koja prirodno raste u blizini reka, na vlaznim pasnjacima i sumama vecih nadmorskih visina. Njen latinski naziv jeAngelica sylvestris.

Postoji legenda koja kaze da je sveti Arhangel Mihailo otkrio lekovitost andjelike kao biljku koja moze izleciti kugu, bolest koja je u to doba harala planetom. Tada je dobila naziv archangelica. Nakon toga, andjeoski koren, pa andjelika.

To je visegodisnja biljka koja raste u visinu od 0,5 do 2 metra. Ima sitne bele cvetove sa roze prelivima i mogu se videti od jula do oktobra meseca.

U herbalnoj medicini upotrebljava se cela biljka, sto znaci da su svi delovi (koren, stabljika, listovi, cvetovi, seme) lekoviti. Koren se prikuplja u prolece i jesen a ostali delovi biljke u vreme cvetanja. Izuzetak je seme koje se naravno preuzima tek nakon cvetanja.

Andjelika se najcesce upotrebljava za lecenje organa za varenje. Na prvom mestu kao sredstvo protiv nadimanja i gasova u stomaku, zatim za lecenje zeluca i protiv grceva. Andjelika prociscava besiku i krv. Mozda je manje poznato ali pomaze i kod kaslja, vrtoglavice, glavobolje, menstrualnih bolova. Na kraju, ima i sedativno dejstvo pa ublazava napetost i umanjuje nivo stresa. Poznata je i kao biljka koja otvara apetit. Koren andjelike upotrebljava se i kao sredstvo za regulaciju neredovne menstruacije, u cemu se narocito istice kineska andjelika (Dong Quai, latinski naziv: Angelica sinensis).

Dakle, ako je potrebno pospesiti apetit, caj od andjelike valja popiti pre jela. Ako su u pitanju gasovi u stomaku, logicno je da se pije nakon jela.

Posto je veoma aromaticnog i prijatnog mirisa ova biljka nalazi mesto medju kuhinjskim zacinima. Andjelika se dodaje kao zacin u salate, sosove, supe, dzemove, likere.
Crni caj

Crni caj ima veoma dugu tradiciju i jos kako dugu listu lekovitih svojstava. Zahvaljujuci svojim kvalitetima to je ubedljivo najpopularniji i najprodavaniji caj u zemljama zapadnog sveta iako se u sferi herbalne medicine zeleni caj intenzivnije propagira.

Crni caj je u stvari tamniji "rodjeni brat" zelenog caja jer i jedan i drugi poticu sa iste biljke ciji je latinski naziv Camellia sinensis. Ova dva srodnika imaju jos jednog "brata" kojeg englezi takodje rado piju. Njegovo je ime "white tea" (beli caj). O tome da li ce od listova biljke Camellia sinensis nastati crni, zeleni ili beli caj odlucuje proizvodjac caja primenom razlicite vrste obrade.

U tom procesu jedan od najbitnijih faktora je stepen fermentacije (oksidacije). Crni čaj je u potpunosti fermentirao i tako dobio tamnu boju i prodorno bogat ukus.

Zatim, u odnosu na svoju "braću" on sadrzi i najveci nivo kofeina sto znaci da se izmedju ostalog, proizvodi od listova koji rastu na vrhu biljke. Detaljnije o tome pisano je na stranici pod nazivomZeleni caj sprecava rak . Iz tog razloga ne moze se u globalu govoriti o tome koliko kofeina sadrzi jedna soljica crnog caja ali u svakom slucaju dosta manje od jedne soljice kafe.

Sirom sveta konstantno se vrse ispitivanja na temu lekovita svojstva crnog caja na osnovu cijih rezultata se na prvom mestu istice blagotvorno dejstvo na nas kardiovaskularni sistem. Redovno ispijanje crnog caja sprecava zacepljenje arterija koje dovodi do infarkta srca i mozga.

Na Boston University School of Medicine sprovedeno je jednomesecno ispitivanje u koje su bile ukljucene dve grupe srcanih bolesnika. Jedna je tokom tog perioda pila samo vodu a druga po cetiri solje crnog caja dnevno. Nakon mesec dana, u grupi ispitanika koji su pili crni caj ustanovljeno je za oko 50% poboljsano stanje na oslabljenim krvnim zilama sto znatno umanjuje faktor rizika od eventualnog srcanog ili mozdanog udara.

Osim ovog uticaja na arterije, crni caj direktno deluje na srce, mozak i funkciju disanja. Jacina kojom ovaj caj deluje na nas organizam povecava se sa vecim stepenom kofeina koji moze imati u sebi jer je to najbitnija supstanca koja nadrazuje ove vitalne centre.

Kofein u crnom caju nadrazuje koru velikog mozga, sto doprinosi da bolje shvatamo stvari i brze povezujemo misli. Ovo automatski cini da sve intelektualne radnje obavljamo sa manje napora: lakse ucimo, pamtimo, komuniciramo...

Zatim, crni caj okrepljuje, umanjuje osecaj umora i pospanost. Utice i na bolji rad misica i refleksa, pa pogoduje sportistima i drugim osobama kod kojih su bitne brze reakcije.

Zahvaljujuci kofeinu i njegovom uticaju na respiratorni centar poboljsava se i funkcija disanja, povecava ventilacija pluća, sto doprinosi tome da se lakše diše i prijatnije oseća.

Isto tako, crni caj deluje stimulativno na rad srca i krvotok.

Sto se tice njegovih antioksidativnih svojstava ona su odmah pored zelenog caja koji je po tome nadaleko cuven, kao sto im je vrlo slican i kompletan sastav. Iz straha da ne budemo dosadni hajde samo da podsetimo: sto manje slobodnih radikala to veca zastita od nastanka raka i sporije starenje organizma.

Na Milton Schiffenbauer Pace University ustanovljeno je da crni i zeleni caj deaktiviraju viruse, sto podrazumeva i herpes. Prema nekim istrazivanjima crni čaj unistava i bakterije, posebno one koje mogu zagaditi organe za varenje i izazvati proliv. Ispijanjem soljice crnog caja imamo sansi da unistimo bakterije i viruse u ustima.

Pa, ovaj ugodan istocnjacki napitak koji se vec odavno preselio na Zapad zaista moze biti od velike koristi za nase zdravlje. O uzivanju da i ne govorimo. Oni koji razmisljaju o tome bave se proizvodnjom crnog caja sa dodatkom razlicitih i neverovatnih aroma medju kojima je cak icokolada. Za prave ljubitelje caja kvalitetan crni caj predstavlja istinski uzitak kojem ne treba ama bas nista dodavati niti oduzimati.

Ako se sada pitate sta je za vas bolji izbor. Zeleni caj o kojem se toliko prica ili crni o kojem se cuti? Ukoliko podnosite kofein slobodno odlucite sami i svakako necete pogresiti.

Napomena: Preterani unos kofeina moze imati vrlo stetne posledice po organizam pa sa njim treba biti oprezan. U lekovite svrhe preporucena dnevna doza crnog caja je 3-4 soljice. Maksimalna dnevna doza crnog caja za odrasle osobe iznosi 8 soljica a sve preko toga moze prouzrokovati trovanje.
Recept za prirodni čaj za mršavljenje
Napravite prirodni čaj za mršanje i izgubite 3 kg sedmično.

Posezanje za kupovnim recepturama za mršavljenje je neka vrsta eksperimenta sa samim sobom. Prioroda obiluje biljakama koje efikasno pomažu mršnju.

Kopriva, bosiljak, mirođija, menta poznati su čistači organizma. Novinska agencija Atrakcija u saradnji sa nutricionistima izradila je recepturu za čaj koji trebate piti samo sedam dana da bi izgubili i do 3 kilograma.

Potrebni sastojci za čaj za mršavljenje:

- 2 litra vode,
- 50 grama sušenog bosiljka,
- 50 grama peršina,
- 10 vrećica čaja od koprive ili 15 velikih kašika sušene koprive,
- 10 češanja belog luka,
- 4 velike kašike sušene mirođije,
- 5 vrećica čaja od mente (nane)
- Jedna kafena kašika kurkume,

Kad voda provri, skinite sa šporeta, i dodajte sve satojke osim belog luka i kurkume.

Beli luk sitno sameljite u blenderu i dodajte zajedno sa kurkumom deset minuta nakon što ste dodali sve ostale sastojke. Jedan litar ovog čaja (5 šoljica od 2 dcl) pijte dnevno, što znači da isti čaj trebate pripremiti dva do tri puta sedmično sa istom merom sastojaka.

Obrazloženje:

- Kopriva. menta i beli luk pospešuju rastvaranje masnoća,
- Kurkuma čisti od toksina i pomaže organima da pravilno vare hranu,
- Peršun pomaže jetri da se reši toksina i izbacuje višak vode iz organizma
- Bosiljak ubrzava metabolizam.
Narodni lekovi i lekovite biljke za obnavljanje jetre

Narodni lekovi i lekovite biljke za obnavljanje jetre
Narodni lekovi za obnavljanje jetre i lekovite biljke za prirodnu obnovu jetre.

Naša jetra je vrlo poseban organ: čak i kada je oštećena za više od 50%, ona se može u potpunosti obnoviti.
Mehanizam obnavljanja jetre još uvek nije u potpunosti jasan.
Ali jasno je jedno: ta njena sposobnost je ključna za naše zdravlje.
Jetra je najvažniji metabolički organ u telu. Između ostalih zadataka, ima ulogu pročišćavanja krvi od toksina i otrova.

Današnji svet je drugačiji od sveta u kojem smo nekad živeli. Još pre stotinu godina, sve strane materije sa kojima se čovek susretao, dolazile su iz biljnog sveta.

U naše moderno doba stvorili smo hiljade novih hemijskih spojeva, koji inače ne postoje u prirodi.
Mnogi hemijski spojevi su deo naše ishrane (konzervansi, arome, boje). Druge unosimo sa lekovima, koje mnogi od nas svakodnevno koriste.

Hemija se koristi i u kozmetici, sredstvima za čišćenje, tekstilnoj industriji itd.

Sve te hemikalije svakodnevno prolaze kroz našu jetru, koja se mora nositi sa ovim teretom. U većini slučajeva naša jetra uspeva očistiti krv od ovih toksina.

Međutim, postoje situacije kada je jetra zaista preopterećena i potrebna joj je pomoć, na primer:

- bolesti jetre
- trovanje
- preterano uzimanje lijekova
- prekomerno korišćenje alkohola
- nepravilna ishrana tokom dužeg vremena

Ljudi su oduvek poznavali i koristili biljke, koje štite i obnavljaju jetru.

Ljekovite biljke za obnavljanje jetre:

1. Čičak (Silybum marianum)

Do sada najbolje rezultate u prevenciji i lečenju oštećenja jetre pokazao je čičak. Glavni aktivni sastojak čička je silimarin.
Silimarin je kompleks različitih spojeva (silibina A i B, izo-silibina, silikristina, silidianina, flavonoida poput kvercetola i taksifolina itd). Oni svi zajedno učestvuju u regeneraciji jetre i njenoj zaštiti.

Sprovedena su istraživanja sa zelenom pupavkom, jednom od najotrovnijih gljiva, koja uzrokuje opasno oštećenje jetre i ubije oko 30% svojih žrtava.

U istraživanju silimarina su davali
a) pre konzumiranja ove gljive i
b)10 minuta nakon konzumiranja gljive.

U obe grupe čičak je pružio 100% delotvornu zaštitu od delovanja otrova zelene pupavke.

Silimarin je jaki antioksidant (10 puta jači od vitamina E). Silimarin povećava nivo glutationa u jetri za 35%.
Glutation je odgovoran za čišćenje jetre od širokog spektra toksina. Sa povećanjem nivoa glutationa, jetra ima veću moć da očisti krv od otrovnih sastojaka.

Na takav način konzumiranje čička ima kako zaštitno, tako i obnavljajuće delovanje na našu jetru.

Doziranje:
- 70-240 mg čička tri puta dnevno (doziranje zavisi od snage pojedinačnog proizvoda na tržištu)
- 140 mg silimarina tri puta dnevno

Napomena:
Naše telo se može naviknuti na silimarin. Zbog toga uzimajte ga 2 nedelje, pa napravite pauzu od 2 nedelje. Nakon toga možete nastaviti opet.

2. Maslačak

Jedite maslačak! Ova biljka raste u svakom vrtu. Uberite lišće maslačka, operite ga i dodajte u salatu.
Maslačak možete pronaći i u prodavnicama zdrave hrane u obliku tinkture ili kapsula.
Maslačak je neverovatno koristan, kada je reč o zdravlju jetre i drugih organa, povezanih sa njom.
Ova biljka se uspešno koristi u lečenju mnogih bolesti jetre - hepatitisa, upale jetre, jetrenih kamenaca, insuficijencije jetre, žutice itd.

Maslačak deluje kao tonik na jetru i pomaže njenoj funkciji.

Doziranje:
- 4-8 ml svežeg soka korena maslačka (1-2 čajne kašike) jedan put dnevno
- 2-8 mg suvog korena maslačka jedan put dnevno, u čaju
- 4-8 ml ekstrakta maslačka jedan put dnevno (razrediti u vodi ili čaju)

3. Sladić (Glycyrrhiza glabra)

Kinezi već odavno koriste ovu biljku za lečenje jetre.
Research Group of Liver Disease i Shanxi Medical College sproveli su istraživanja, koja su potvrdila da sladić neutralizuje toksine u jetri.

Istraživanja takođe potvrđuju da sladić povećava stvaranje interferona, koji se obično koristi za lečenje hepatitisa B.
Od 1950 godine lekari kako na Istoku tako i na Zapadu uspešno koriste glycyrrhizin - spoj, dobijen iz sladića, za lečenje hepatitisa.
U Japanu glycyrrhizin se pokazao toliko efikasnim u lečenju hepatitisa da je postao standardan deo terapije protiv ove bolesti.

Doziranje:
7-8 grama korena sladića dnevno

Postoje i drugi načini obnavljanja jetre.
Možete koristiti alternativne metode poput akupunkture, akupresure, refleksologije, magnetne terapije, aromaterapije i homeopatije istovremeno sa lekovitim biljkama da bi brže obnovili Vašu jetru.
1. Koren kurkume

Ekstrakt korena kurkume je među najboljim prirodnim sredstvima za čišćenje jetre i uopšteno odlično sredstvo protiv upale. Vekovima se koristi za ublažavanje upala u mišićima i zglobovima, za probavni trakt, srce i naročito za jetru.

Šta koren kurkume čini tako posebnim? Njegova sposobnost da vas zaštiti od nakupljanja viška masnoća i tako spreči opasne upale. Studije su pokazale da uklanja mnoge probavne smetnje već za sedam dana.

2. Koren maslačka

Koren maslačka poboljšava probavu i čisti jetru. Naime, sadrži snažan antioksidans tanin. Ovi prirodni spojevi, pokazala su istraživanja, čiste jetru od toksina. Ali to je tek početak. Koren maslačka održava zdrav nivo kalijuma, koji reguliše krvni pritisak i nivo šećera u krvi. To je odlično i za vaše mišiće jer kalijum je glavni zaštitnik kod bolnih grčeva u mišićima.

3. List artičoke

List artičoke jedan je najstarijih prirodnih lekova. U starom Egiptu njime su regulisali probavu. Danas znamo i zašto. List artičoke pojačava proizvodnju žuči. Žuč je prirodni spoj koji je od ključnog značaja za probavu i iskorišćavanje masti pa se tako sprečava pojava masne jetre.

To znači i bolju obradu masti koja podstiče uravnotežen nivo holesterola. Da ne spominjemo da nema više zatvora, gasova ili nadutosti nakon bogatih i masnih obroka.
Koliko crni luk može pomoći zdravlju - narodni lekovi

Opusteno - 1:57 pm Sre 15, Apr 2015
Koliko i kako crni luk može pomoći vašem zdravlju, pročitajte u nastavku teksta. Luk spada među najstarije povrtlarske kulture i od davnina se upotrebljava za ishranu ljudi. Miris mu je aromatičan, a ukus snažan, manje ili više ljut. Izdvajamo nekoliko saveta o korišćenju te vredne biljke.

Oblozi od sirovog luka

– Kod glavobolje, oteklina, zubobolje, bolova u ušima, prehlade, upale očiju, oblozi od seckanog luka stavljaju se na bolna mesta.
– Kod visoke temperature stavljaju se na tabane.
– Kod srčanih smetnji na listove nogu
– Kod krvarenja iz nosa – narezani luk stavlja se na vratne žile.
– Rane od ugriza divljih životinja oblože se narezanim lukom.
– Na ozebline, valja stavljati oblog od luka narezanog na kolutove jer smanjuje svrbež i oživljava ozeblo tkivo.
– Kod čira na koži ili potkožnog čira i zanoktice, izrendani luk sa malo maslinova ulja stavlja se na bolno mesto i zavije, drži 1-2 sata.
– Za lečenje kurjih očiju, glavicu luka, prereseći na pola, umočiti u 1 dl vinskog ili jabukovog sirćeta četiri sata, izvaditi luk i oblog priviti uveče pre spavanja na kurje oko i ostaviti preko noći. Postupak ponavljati više dana za redom, te onda izvaditi omekšani deo.

Sok od luka

Očišćenu glavicu luka usitnimo u kašu i iscedimo sok. Kod plućnih oboljenja mešati sok luka od jedne glavice luka sa jednom supenom kašikom meda i uzimati 2-3 puta na dan. Za sprečavanje opadanja i bolji rast kose, masirati teme kose sokom od luka više puta na dan. Kod jakog i upornog kašlja – piti sok razređen sa vodom; kod lišaja i ekcema na koži mazati sokom luka više puta na dan. Protiv crevnih parazita, piti sok razređen sa vodom više puta na dan. Protiv nadimanja i zatvora – piti sok od luka pomešan sa rakijom u jednakim delovima. Za odstranjivanje bradavica – masirati ili trljati bradavice sokom od luka više puta na dan.

Kuvani luk

Glavicu luka raseći na više delova i kuvati u 2 dl vode dok ne omekša. Koristimo ga kod kašlja i drugih oboljenja disajnih organa. Uzimati luk kuvan u vodi sa medom (1 glavica luka, 1 supena kašika meda, 2 dl vode) vodenih bolesti, za jače mokrenje, luk kuvati u vodi zajedno sa medom, zatim luk kuvati sa ruzmarinom u pola vode i pola vina (2 dl + 2 dl) i piti svaki sat po jednu kašiku. Upaljene oči (krmeljive) peru se mlekom u kojem se kuvao luk, i to jedna glavica luka u 1 l mleka, a za jačanje muške potencije jede se supa od luka.

Pečeni luk koristi se u lečenju

– Gnojnih rana i čireva i to tako da se sokom najpre operu bolesna mesta, a potom stavi luk pečen u svinjskoj masti.

– Kod tegoba sa zgrušavanjem krvi i začepljenih koronarnih arterija, valja svaki dan jesti glavicu pečenog luka sa malo maslinovog ulja, i to u podne i uveče. Kod bolova u ušima stavlja se topao pečeni luk u uši, a insekti iz uha izlaze ako se u uho ukapa sok pečenog luka sa malo soli. Kod raznih tumora na površini kože stavlja se oblog od pečenog luka.