ŠTA JE PAULOVNIA?
Zašto je paulovnija drvo budućnosti?
Brzo raste. Paulovnija ima sposobnost veoma brzog rasta . Za manje od godinu dana ona može da dostigne vsinu preko 3 metra, a kasnije dostiže visinu i preko 20 metara. Ovo paulovniju čini idealnim izborom za brzo pošumljavanje.
Idealno rešenje za ogrev. Paulovnia će već posle 4 godine biti spremna za sečenje za ogrev a kalorična je nešto manje od kamenog uglja. Ako uzmemo u obzir da brsto raste, sadnjom paulovnie rešili ste svoj problem snabdevanja drvetom za ogrev za nekoliko decenija.
Za ogrev u selima sve više ljudi koristi biomasu. Ostatke biljaka, kukuruza, pšenice i ostalih kultura sa njiva koje su ranije bacali ili palili na licu mesta, sada koriste kao masu za grejanje. Na isti način može se koristiti i paulovnia.
Stočna hrana– Paulovnia ima velike listove koje imaju od 60- 70 cm u prečniku. To je osim toga listopadno drvo. Veliki listovi su laki za sakupljanje i mogu se koristiti za ishranu stoke jer su bogatije azotom od detetline. Neka istraživanja su pokazala da krave i koze odlično prihvataju ishranu paulovnijom, dok je ovce odbijaju.
Industrijska građa – Posle 7-8 godina paulovnija je zrela za sečenje za industrijsku građu. Ona je veoma lako drvo, brzo se suši i raste pravo u vis pa ovako dobijena građa gotovo da nema čvorova. Uglavnom se koristi za pravljenje instrumenata, kutija, lakšeg nameštaja.
Med– Paulovnia je korisna i pčelarima. Na proleće dobija prlepu, gustu ljubičastu krošnju punu cvetova idealnih za isharnu pčela.
Estetska vrednost poslednja na spisku, ali ne manje važna. U ovom slučaju slika govori više od reči. Na slici je paulovnia tomentosa, ali i druge vrste su podjednako lepe.
Zašto treba da posadite paulovniu?
Ukoliko živite na selu i imate zemljište, sve gore navedene prednosti nameću se kao sasvim logičan i normalan izbor. Sadnjom paulovnie dobijet sve – drvo da se grejete zimi, hranu za stoku i za pčele.
U Kini je tradicija da se posadi jedna pulovnia kada se u porodici rodi devojčica . U Srbiji su po raznim pitanjima usvojene razne tradicije, pa ne bi bilo loše da usvojite i ovu.
Jedna paulovnia obezbeđuje kiseonik za 60-oro ljudi. Jedna sadnica paulovnije koju možete poručiti na ovom blogu košta manje od paklice cigareta. Sa druge strane, duvanski dim nema nijednu zdravu komponentu. Naprotiv, ima 43 kancerogene i po pasivne i po aktivne pušače i direktno je zaslužan za 28 bolesti.
U vremenu kada smo okruženi toksinima, kada je prirodnih resursa sve manje, a ljudi na planeti sve više , kada je sve manje čistog vazduha i sve više zagađivača, paulovnia je logičan izbor za budućnost. Pored toga što ćete učiniti svet zdravijim i lepšim mestom za život, prodajom paulovnije možete ostvariti i odličan novčani prihod.
Paulovnija – pametno drvo budućnosti
Drvo Paulovnija predstavlja jedan od najboljih primera gnijalnosti prirode na delu. Paulovnija je prvenstveno poznata po tome što raste najbrže na svetu. Međutim, bilo da je želite ukras za dvorište, okrepljujuću hladovinu, medonosne cvetove, ili pak tražite ideje za novi projekat ili oplemenjivanje životne sredine i rešavanje ekoloških problema, Paulovnija je svakako izbor sa kojim ne možete da pogrešite.
Paulovnija – višestruka korist i primena
U industriji, drvo Paulovnija se upotrebljava za izradu:
- nameštaja od paulovnije,
- građevinskih konstrukcija od paulovnije,
- igračaka od paulovnije,
- pokućstva od paulovnije
- drvenih muzičkih instrumenata od paulovnije
Zbog svojih vodooptpornih karakteristika Paulovnijaposebnu primenu ima u brodogradnji. Tačka paljenja Paulovnije viša je od prosečne, pa je posebno pogodno za upotrebu u građevinarstvu. Od ovog drveta proizvodi se izuzetno kvalitetna silaža koja se koristi kao ishrana za preživare, a uzgaja se i kao sirovina za proizvodnju biogoriva. Izuzetno je pogodno i kao drvo za ogrev – ima veću kalorijsku vrednost od mrkog uglja, a ostavlja manje pepela od bagremogog drveta. Sedam godina posle sadnje, jedno stablo Pavlovog drveta donosi u proseku oko jedan kubik drva.
Kako iskoristiti ekološki potencijal Paulovnije
Sposobnost neverovatno brzog rasta čini Paulovniju odličnim rešenjem za pošumljavanje i ozelenjavanje površina, izgradnju zaštitnih pojaseva protiv vetra, i sprečavanje erozija zenljišta na ugroženim područjima. Njen ubrzani metabolizam čini je pravom malom „fabrikom“ kiseonika. Ako je verovati izreci da veliki problemi imaju najčešće jednostavna rešenja, može se naslutiti da će izuzetan potencijal ovog drvenastog čuda tek biti u potpunosti prepoznat u vremenu koje dolazi.
Primena Paulovnije u pčelarstvu
Osim za industrijsku upotrebu, jedna od mnogobrojnih vrsti dreta Paulovnija – Paulownia tomentosa uzgaja se i kao medonosna biljka. Ona cveta obilno, cvetovi su bogati nektarom, a med dobijen od njih je izuzetno kvalitetan, u klasi bagremovog meda. Brzi rast, veliki listovi od oko 70 cm u prečniku i predivna krošnja koja je u periodu cvetanja prekrivena divnim ljubičastim cvetovima, čine ovo drvo izuzetno pogodnim za parkove, vrtove i okućnice. Njegov koren ide u dubinu i do 16 m, pa je bezbedno za sadnju u blizini kuće jer ne ugrožava njene temelje.
Jedno drvo mnogo imena – Paulovnija, Pavlovo drvo, Caričino drvo, drvo Kiri
Latinski naziv Pavlovog drveta je Paulownia, a na našem podneblju poznato je i kao Caričino drvo, zbog toga što je ime dobilo po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, ćerki cara Pavla I Petrovića. U Kini ovo drvo se naziva Zmajevo drvo, a u Japanu drvo Kiri. Na istoku, Pavlovo drvo se tradicionalno sadilo po rođenju ženskog deteta, da bi se prilikom udaje seklo, a od njega se pravio miraz – od svadbene spreme, pa do nameštaja za pokućstvo. Osim toga, sadilo se često i u blizini kuće, zato što se verovalo da na njega sleće ptica Feniks koja donosi sreću. Plantaže Paulovnije u svetu
Zbog svog karakterističnog svojstva semenske čaure Paulovnije su se u 19. veku, koristile umesto stiropora za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana, koji su se prenosili preko Tihog okeana. Na taj način, mala semena ovog drveta stigla su i na američko tle, gde su se prilagodila i počela da rastu. Danas po Americi postoji veliki broj plantaža Paulovnije, koja po svojim svojstvima može da se koristi kao alternativa zapadnog crvenog kedra, balše, marantija i američke lipe. Najveći svetski proizvođač ovog drveta je Kina, a u današnje vreme sve veći broj plantaža niče i po celoj teritoriji Evrope.
Нема коментара:
Постави коментар