Paulovnija

Paulovnija vodi poreklo iz jugoistočne Kine, deo juzno od reke Jangcekjang ime je dobila po Ani Pavlovni (1795 - 1865), kćerki ruskoga cara Pavla I poznata je i po nazivima princezino drvo, carsko drvo, a u Japanu pod nazivom kiri. Pripada porodica Scrophulariaceae. Iako je originalno ime Palovnia u svetu je poznatija  kao Paulownia a kod nas je prihvaćen naziv paulovnija.

PAULOVNIJA ( PAULOWNIA ) , zašto? 

 Brzina rasta

Mnogi stručnjaci  svrstavaju Paulovniju u najbrže rastuće drvo na svetu pa se tako često i spominje da je ona formula jedan u brzini rasta u odnosu na druge.  Očekivani rast u prvoj godini je 3-6 metara. Za 2-3 godine dostiže visinu od 10-12 metara, a za 6-7 godina dostiže visinu 20m i  30-40cm prečnika u visini grudi ( visina od 130cm en.d.b.h.) .

Naredna tabela poredi, po brzini rasta, 7 vrsta brzo rastućih drveća na planeti.

Vrsta	Godišnji prirast	Visina trogodišnjeg drveta	Maksimalna visina zrelog drveta
Paulovnija  (Paulownia spp)	3 – 5 m	10,5 – 15,5 m	15-20 m
Hibridna vrba (Salix spp hybrid)	1,4 – 4 m	7,5 – 12 m	15 – 25 m
Crna topola (Populus nigra)	2,5 – 3,5 m	9 – 12 m	20 – 25 m
Hibridna topola,istočna topola(Populus deltoides)	2,5 – 3,5 m	9 – 12 m	20 – 30m
Teksaški crveni hrast(Quercus texanaQuercus nuttalli)	2 – 2,5 m	7,5 – 9 m	15 – 20 m
Crveni eukaliptus(Eucalyptus Polyanthemos)	2 – 2,5 m	6 – 9m	10 – 15 m
Žalosna vrba (Salix babulonica)	1,5 – 2,5 m	4,5 – 9 m	15 – 20 m

Energetska efikasnost

Drvo je za 30% lakše od bilo kojeg drugog drveta za građu , boje meda , brzo se suši na spoljašnjoj temperaturi, dobro se boji. U industriji je poznata i kao " drvo od aluminijuma" zbog svoje čvrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje.  Energetski je jednako najboljem uglju. Kilogram suve mase drveta daje 4.700 kilo kalorija, a recimo hrasta 2.600 kilo kalorija. Ugalj ostavlja i do 35% šljake, a Paulovnija do 5%.

Namena :

• Drvo za ogrev - Paulovnija se gaji u enrgetske svrhe, i tada se sadi na 4m² (2x2m), a seče svake 3 godine.
• Pelet - koji se koristi kao gorivo za kotlove za grejanje, se dobija od drveta. Jeftina biomasa se dobija jer paulovnija ne zahteva ponovnu sadnju. Iz panja nova stabljika raste još brže jer je korenov sistem razvijen. Stablo se može seći bilo kada.
• Drvo za gradju - Paulovnija se može gajiti i radi dobijanja drvne građe i tada je jednoj biljci potrebno 16m² (4x4m). Seče se nakon 7-8 godina.
• Sirovina za biomasu - Zahvaljujući brzom rastu za kratko vreme se može dobiti velika količina biomase. Iskorišćava se stablo i lisna masa. Biomasa od paulovnije se koristi kao silaža ali i kao sirovina za alternativne obnovljive izvore energije.
• Pošumljavanje terena - sa svojim brzo rastućim korenom je idealno rešenje za pošumljavanje erozijom zahvaćenih terena. Paulovnija ima uzak ali jako dubok koren.
• Parkovi i bašte - su mesta u kojima paulovnija treba da zauzme značajno mesto zbog svojih kvaliteta: ogroman list, bogata kruna, divan cvet. Zbog prerade ogromne količine ugljen dioksida paulovnija se može nazvati i „plućima gradova“. Listovi su veoma veliki, srcoliki , sa gornje strane dlakavi, zelene boje. U procesu fotosinteze jedna biljka stara 4 god svakog sata oslobađa 1,7 kg kiseonika. Cveta u 3-4 godini i to pre listnja ,a cvetovi su ljubičasti, grozdasti i mirisni.U svetu je jako zastupljena u pčelarstvu jer je njen med veoma cenjen.

Period i uslovi za sadnju

Vreme za sadnju ovogodisnjeg rasada  PAULOVNIJE je period od maja do jula . Visina rasada je u proseku 15-20 cm. Paulovnija ne podnosi kiselu sredinu. Ph zemlje treba da je preko 5,5.

Dobro uspeva do 900 metara nadmorske visine.

Sa porastom nadmorske visine kraći je vegetacioni period pa je prirast manji. Paulovnija ne podnosi visoke podzemne vode. One ne smeju biti više od 1,5 m.

Priprema zemlje

Potrebno je iskopati rupu prečnika oko 60cmi dubine oko 80 cm. U ovako iskopanu rupu vratiti deo iskopane zemlje pomešane sa 3 lopate ugorelog stajnjaka i oko 100grama NPK 15:15:15 dok rupa ne bude duboka 30-40cm. Stablo treba da bude odrezano na 2-3cm iznad nivoa terena i zatrpano ostatkom zemlje.

Priprema stabljike

Ako stablo nije odrezano pojaviće se krivina, čvorovi i promene u kvalitetu drveta. Odrezane stabljike imaju brži tempo rasta i praktično prestižu neodrezane vršnjake. Ćvor kod odrezane biljke je blizu zemlje, postepeno se gubi i nema promene kvaliteta drveta , a prva krivina će biti na visini   3- 4m.
Predlažemo vam stabljike odrezane i pripremljene za sadnju. Poželjno je odrezivanje neposredno pred transport i sađenje da bi se sprečilo isparavanje vlage iz korena

Kritične faze rasta

Bez obzira na vreme sadnje paulovnija počinje svoj vegetativni razvoj od sredine aprila do početka maja. Presudna je temperatura.

Moguće je da kod ranijeg izbijanja mladih listića zbog mraza i slane dođe do njihovog izmrzavanja.

Rast je usporen za oko 15 dana , ali paulovnija pusta nove letoraste. Na stabljici će se pojaviti obično po 2 letorasta koje treba ostaviti da porastu oko 10 cm. Kada prođe opsnost od mrazeva odstraniti slabiji. Ako ostavimo sve letoraste paulovnija će se razviti kao žbun.

Zaštita od insekata

U periodu ranog razvoja moguće je da paulovniju napadnu insekti koji se hrane listom.U svakoj poljoprivrednoj apoteci moguće je naći odgovarajući insekticid. Kad stabljika dostigne visinu od 1m insekti ne uspevaju da joj naškode jer ona raste mnogo brže nego što insekti uspevaju da joj oštete listove.

Kidanje sporednih grančica

Ovaj postupak je bitan zbog formiranja pravog stabla bez čvorova. Kvalitetno drvo bez čvorova biće do visine do koje se budu uklanjale sporedne grančice.

Zalivanje

Zalivanje je bitno tokom prve i druge godine razvoja. Posle toga korenov sistem dostiže podzemne vode i prestaje potreba za zalivanjem. Najefikasniji način zalivanja je sistemom kap po kap. Jednom drvetu je potrebno 20-30 litara vode nedeljno ( jedno ili dva zalivanja).

Rasad

Kada je u pitanju rasad u saksijama paulovnija se može saditi i tokom godine. Sadnica se izvadi iz saksije zajedno sa zemljom i stavi u unapred pripremljenu rupu i zatrpa. Optimalno vreme je od kraja aprila do početka avgusta.