субота, 30. јануар 2016.

Balkonsko cvijeće :: Surfinija - Surfinia

Surfinijaje jednogodišnji cvijet za balkone i viseće posude. To je cvijet koji je napravljen u Japanu 1992 g. I otada se vrlo brzo proširio na sve krajeve svijeta, pa tako i u naš dom. Surfinija voli sunce, ali voli i vodu što dosta stvara problema nemarnim vrtlarima jer je potrebno dosta brige i truda oko nje.

Sadnjom na sunčano mjesto treba redovito polijevanje gotovo svakog dana tijekom ljeta, i vrlo voli prihranjivanje. Nakon sadnje u posude koji tjedan sačekate da se biljka malo prilagodi i razvije a nakon toga jednom tjedno a kasnije i dva puta tjednom. Surfinija je biljka koja treba dosta hranjiva za rast i obilan cvat.

surfin.jpg
Ako imate mogućnost probajte nabaviti gnojivo sa povećanim udijom željeza u njemu ili ako je moguće čisto željezo pa ga s njim prehranjujte jednom tjedno a jednom u tjednu sa običnim supstratom. Ako vam je biljka blijeda i lišče nema lijepu zelenu boju i počinje žutiti to je očigledan znak da joj fali hranjiva pa stoga ne čekajte nego je nahranite :).



Već smo rekli da surfinija voli vodu ali pripazite da ne bude skroz u vodi njeno korijenje jer će to izazvati truljenje i bolesti korijenja, a također pripazite da ju ne polijevate po velikim vrućinama jer će vam se biljka „skuhati“ i uvenuti stoga polijevati jako rano ujutro ili navečer kada nisu tolike vrućine.

petunija2.jpgSurfiniju sadite zemlju u bogatu obogaćena startnim gnojivom te kristalonom s mikroelementima željeza a ne u običnu zemlju iz vrta ili šume. U gotovoj svakoj trgovini koja prodaje zemlju za cviječe pronaći čete zemlju za surfiniju tako da bez panike, to nije problem.

U jesen kada polako zahladi i dođu mrazovi biljku izvadite iz posuda i bacite jer je jednogodišnja biljka i nemoguće ju je održati u uvjetima domače proizvodnje. Nego ponovo u proljeće na tržnicu kod vašeg prodavača po nove sadnice.

среда, 27. јануар 2016.

Gorčica bela

Gorčica bela

Drugi nazivi: gorušica, slacica bela.
Latinski naziv: Sinapis alba 
Gorčica belaOpis biljke: gorcica bela ima uspravnu, razgranatu stabljiku visine do 60 cm. Ima perasto ili lirasto zarezane listove. Svi su joj delovi dlakavi.

Stanište: raste po vrtovima, žitnim poljima i napuštenim mestima.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi seme koje se nalazi u mahunama. Sabire se u jesen; mora se jako osušiti i cuvati u zatvorenim limenkama


Lekovito delovanje: bela gorcica upotrebljava se kao lek u lecenju šećerne bolesti, protiv navale krvi u glavu, bolesne jetre, nesanice, bolesti dušnika, reumatizma, zapaljenja plućne maramice i zatvora.

Gorka detelina

Gorka detelina

Drugi nazivi: gorčica, gorka trava, gorki trolist, vodena bokvica i dr.
Latinski naziv: MENYANTHES TRIFOLIATA 
Gorka detelina
Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom dugačak, puzeći, člankovit. Stablo okruglo, visoko oko 30 cm. Listovi trodelni, smešteni na dugoj peteljci. Cvetovi u grozdastim cvastima, beloružičaste boje.
Vreme cvetanja: od juna do jula.

Stanište i rasprostranjenost: na vlažnim tresetnim livadama Stare planine (Kopren).

Droga: list (Menyanthidis ili Trifolii folium). Prikuplja se za vreme cvetanja biljke, suši u tankom sloju na promaji, da sačuva prirodnu zelenu boju.

Hemijski sastav: gorki glikozidi (loganin i dr.), monoterpenski alkaloidi gentianin i gentianidin, male količine tanina, flavonoida, triterpena, kumarina, fenolkarbonske kiseline i dr.

Lekovito delovanje: amarun, tonik, antihelmintik, hemopoetik.

Narodna medicina: stimuliše stomačnu sekreciju, uklanja gasove iz creva, koristi se za uklanjanje crevnih parazita, kod šećerne bolesti. Antipiretički efekti nisu potvrđeni.

Upotreba: čaj se priprema od 0,5-1 g dobro sasitnjene i osušene droge, preliti sa 150 ml ključale vode, ostaviti u poklopljenom sudu 15 minuta, procediti. U toku dana uzeti 3 puta po 100 ml čaja, pre jela.
Kod upotrebe potreban je nadzor stručnjaka.

Glog

Glog

Drugi nazivi: Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac
Latinski naziv: Crataegus laevigata 
Glog
Opis biljke. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom sivom korom. Listovi su rasečeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metličastim cvastima koje su slične štitu. Cveta krajem proleća. Plod je tamnocrvena koštunica.

Stanište. Raste pored puteva, po šikarama, krčevinama, na livadama, kamenjaru.

Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.

Hemijski sastav. U cvetovima sadrži eterično ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U plodovima sadrži organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin, selen.

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jača i reguliše rad srca. Delotvorno reguliše krvni pritisak. Kod starijih ljudi leči mane i upale srčanog mišića. Pomaže kod napetosti, razdražljivosti, nesanice. Koristi se kod upale pluća, gripe, kašlja, bronhitisa.Naročito je važan kod srčanog infarkta jer poboljšava prokrvljenost srčanog mišića. Tinktura od bobica deluje protiv bubrežnih kamenaca, gihta, belog kranja.

Način upotrebe. Čaj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj. Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 šolje gutljaj po gutljaj. Od cvetova i plodova može se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).      

Ginseng

Ginseng

Drugi nazivi: Zen sen, ženšen
Latinski naziv: Araliacea 
Ginseng
Opis biljke. Ginseng je višegodišnja zeljasta biljka sa debelim mesnatim korenom i stablom koje se završava sa dva-tri lista.Cvetići su bele boje. Plodovi su crvene bobice sa belim pljosnatim semenom. Visok je 30-70 cm.

Stanište. Raste na Dalekom Istoku. Raste u mešovitim i kedrovim šumama, žbunju, na plodnom zemljištu, a gaji se i kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.

Hemijski sastav. Koren sadrži glukozide, sluzaste i smolaste materije, fitosterole, masne kiseline, eterično ulje, vitamine B1, B2, askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente, itd. Biljka je otrovna.

Primena. Delotvorno leči, između ostalog, impotenciju i poremećaje krvnog pritiska (niske doze povisuju, dok visoke doze snižavaju krvni pritisak). Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje, sprečava hipoglikemiju (pomanjkanje šećera u krvi). Pored navedenog, uticajem na žlezde s a unutrašnjim lučenjem (endokrine žlezde), ginseng posebno pomaže u potpunom iskorištavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omogućava očuvanje životne snage i mentalne svežine.

Način upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan želudac, sa mnogo tečnosti, jer samo tako mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tinkture, praha.

Ginko biloba

Ginko biloba

Drugi nazivi: ginko biloba
Latinski naziv: Ginko biloba 
Ginko biloba
Opis biljke: Ginko biloba je najstarija biljka na Zemlji. Pojedini primerci ove biljke žive i do hiljadu godina. Njeno lišce i seme vec se vekovima koristi u staroj kineskoj medicini, prvenstveno za lecenje astme, bolesti bronhija i pluca, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije krvi. Savremena medicina prihvaca, takodje, preventivno i lekovito delovanje ginka. Važno je napomenuti da je ginko najšire korišten prirodni preparat današnjice. Samo je u Nemackoj, tokom 1988., prepisano preko pet miliona ginko recepata. Istraživanja lekovitih delovanja ginka ukazuju na njegov snažno antioksidativno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišce ginko bilobe, izmedu ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glikozide, proantocijanidine, terpene neflavonoidnog porekla, i to: bilobalid i ginko glide A, B i C, lignine, etericna ulja i taninsku kiselinu ,

Stanište: Ginko biloba se uzgaja na nekoliko mesta u svetu.

Lekoviti deo biljke: list.

Lekovito delovanje:  Pozitivni učinci ginka Ginko poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, anksioliticki i koristan je za osobe koje pate od migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergia, Alzheimerove bolesti, kao i kod kardiovaskularnih bolesti. U krvnim žilama deluje antiagregacijski, Odnosno, sprecava trombozu. Regulise povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Poželjno ga je koristiti ako postoje problemi s jetrom ili bubrezima, raznim upalama, impotencijom, zujanjem u ušima, slabijim sluhom usled starosti, slabljenjem vida, vrtoglavicama i hemoroidima. Pospešuje iskorištavanje glukoze, pa je koristan i za dijabeticare. Obzirom da i uopsteno utice na cirkulaciju, korištenje ginka smanjuje neugodnosti vezane za proces starenja, povecava radne sposobnosti, ubrzava zarastanje rana i olakšava oporavak od upale vena. 
Pri dugotrajnom prekoracenju preporucene doze, kao sporedni ucinci mogu se javiti anksioznost, nesanica, mucnina, proljev ! dermatitis.
Ginko se moze uzimati u kapsulama ili tabletama ali najbolje dajstvo ima tinktura
odnosno ekstrakt. 

Gavez

Gavez

Drugi nazivi: Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, pljušč, svatovci, svenik i kuhinjsko zelje.
Latinski naziv: Symphytum officinale 
Gavez
Opis biljke. Gavez je višegodišnja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je dlakama. Listovi su takođe pokriveni dlakama; donji su eliptični na kratkoj dršci, srednji i donji su izduženi. Cvetovi su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubičaste boje. Plod je suv i raspada se na 4 orašćića. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta. 

Stanište. Raste po vrlo vlažnim livadama i na plavnim mestima, pored reka.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.

Hemijski sastav. Sadrži karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterično ulje.

Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadrži najviše alantoina, a on je potreban za stvaranje ćelija kod zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljašnjih i unutrašnjih rana, posekotina, ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganuća, iščašenja, nategnuća mišića i tetiva. Oblozi su delotvorni i kod čireva, kod proširenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i kod bronhijalnog katara, upale pluća, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za želudačni katar, proliv, dizenteriju, bubrežne bolesti, jaku i bolnu menstruaciju.

Način upotrebe.  Pripremanje čaja od korena: dve male kašike isitnjenog korena potope se u četvrt litre hladne vode i ostave preko noći. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Mešavina čaja (kod čira na želucu): puna mala kašika čajne mešavine prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kaše: dobro osušen koren se fino izmelje i u jednoj šolji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmeša u kašu. Kaša se nanese na parče pamučne tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim poveže. Oblozi od svežih listova: sveži listovi gaveza se operu, na dasci izgnječe oklagijom, stave na obolela mesta i poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za kupku: 500 g svežih ili osušenih listova gaveza ostavi se preko noći u 5 litara hladne vode. Sledećeg dana sve se zagreva do ključanja i dodaje vodi za kupanje.  Dodatak za sedeću kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i očistiti četkom. Nasitno ga iseći i njime rastresito do grlića napuniti bocu te ga preliti rakijom od žita ili nekog voća. Bocu 14 dana držati na suncu ili na toplom mestu. Rakija mora da prekrije koren.  Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veličine) veoma sitno iseći i kratko propržiti u 250 g čiste svinjske masti od sala; ostaviti preko noći i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti kroz parče platna. Odmah staviti u čiste male tegle i čuvati u frižideru.

Gagamija

Gagamija

Drugi nazivi: gagalica, gagarica, vučja noga, vučja stapka, divjo nane i dr.
Latinski naziv: LYCOPUS EUROPAEUS 
Gagamija
Opis biljke. Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom dug, člankovit. Stabljika uspravna, do 100 cm duga, četvorouglasta. Listovi naspramni, krupno nazubljeni. Cvetovi mnogobrojni, sakupljeni u zbijenim pazušnim prividnim pršljenovima, žućkastobeli.
Vreme cvetanja: od juna do avgusta.

Stanište i rasprostranjenost: raste na vlažnim močvarnim livadama, kraj reka i potoka, na stalno plavljenim površinama. Česta.

Droga: nadzemni deo biljke u cvetu ( Lycopi herba). Bere se odsecanjem gornje polovine biljke u cvetu, suši u kiticama, ili u tankom sloju u hladu.

Hemijski sastav: gorke materije (likopin), tanini, etarsko ulje i dr.

Lekovito dejstvo: kardijak, antidijaroik, tonik, adstrigens.

Narodna medicina: koristi se najčešće u narodu za lečenje tahikardije i drugih slabosti srca, hiperfunkcije tireoidne žlezde, kod grozničavih stanja, proliva, odliva krvi i belog pranja.

Upotreba: čajni napitak se priprema od 2 ravne supene kašike sušene i sasitnjene droge, prelije se sa ¼ l ključale vode, ostavi u poklopljenom sudu 10 minuta i procedi. U toku dana popiti 2 šolje mlakog, nezaslađenog čaja.

Eukaliptus

Eukaliptus

Drugi nazivi: eukaliptus
Latinski naziv: Eucalyptus globulus 
Eukaliptus
Opis biljke: Eukaliptus je poreklom iz Tasmanije i Australije, raste vrlo brzo i dosegne visinu do 80 metara. 
Stalni "stanovnici" ovog drveta su koale koje se hrane iskljucivo njegovim lišcem. Jos jedan kuriozitet o koalama, a to je da se koale kad se najedu lisca , napiju jer lisce u zelucu koale fermetira u alkohol i iz tog razloga koale stalno spavaju. 
Lišce eukaliptusa je pljosnato i široko, a njegove ivice uvek zauzimaju pravac sever-jug, cime se lišce štiti od preteranog isparavanja na visokim temperaturama. Plod eukaliptusa je u obliku kupe sa poklopcem (eukaliptus znaci "onaj koji štiti"). Lišce i plod eukaliptusa imaju veoma prijatnu aromu i koriste se u lecenju oboljenja disajnih organa u vidu sirupa i tableta ili kao etericna ulja. Inace, ovo drvo izuzetno dobro precišcava vazduh, pa su okoline šuma eukaliptusa veoma zdrava podrucja.
Danas se uzgaja u mnogim zemljama toplog podneblja. Buduci da jako upija vodu iz zemlje, sadi se radi isušivanja vlažnih mocvarnih terena, neke vrste cak do 500 litara vode dnevno.
Upotrebljava se lišce starijih grana Lišce je dugacko, kopljasto , najcešce srpasto i pri dnu koso sa kratkom drškom. Dugacko je oko 20 cm., široko oko 5 cm. Lišce je kožasto i golo , sitno bradavicasto, bledozelene boje. Ako se list gleda prema svetlosti, vide se tackice koje poticu od šupljina sa etericnim uljem. U osušenom lišcu ima do tri posto etericnog ulja ciji je glavni sastojak cineol (eukaliptol).

Stanište: Australija , Tasmanija, razmnožava se semenom koje se seje krajem marta ili pocetkom aprila u obradjenu zemlju.

Lekoviti deo biljke: Ulje i lišce eukaliptusa služe za lijecenje organa za disanje, u astmi, kod bronhitisa, kod infekcija gornjih dišnih putova. Najcešca primjena je u obliku inhalacije.

Lekovito delovanje: 
Snizava temperaturu, ima antibakterijska i antvirusna svojstva
Od mirisa eukaliptusa beže komarci, lišce se dodaje mešavinama cajeva protiv šecerne bolesti, za cišcenje u slucaju zatvora, protiv živcanih bolesti. Ulje eukaliptusa ulaze u sastav raznih preparata za utrljavanje kod reumaticnih oboljenja. Primenjuje se i kod ženskih bolesti u obliku caja i za kupke.
Eukaliptol je glavni sastojak etericnog ulja koje se dobije destilacijom sa vodenom parom iz svežeg lišca i cvetnih pupoljaka. Etericno ulje je bezbojna ili svetla zelenkasto žuta tecnost , karakteristicnog svežeg ukusa koji hladi i jakog mirisa , zbog toga se dodaje u zvakace gume.

Estragon

Estragon

Drugi nazivi: Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava
Latinski naziv: Artemisia dracunculus 
Estragon
Opis  biljke. To je višegodišnja biljka čija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled, visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute bolje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatičan okus.

Stanište. Biljka voli topla i sunčana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobrađenom tlu. Gaji se u vrtovima kao mirođijska biljka za pripremanje različitih začina,

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatična. Koriste se izdanci ili pojedinačni listovi.

Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadrži karotin, alkaloide,eterično ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu, kumarine, U korenu sadrži tragove alkaloida.

Primena. Koristi se kao začinska biljka. Preporučuje se za podsticanje apetita i lečenje želudca. Diuretik je, dobar je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstiče rad bubrega i bešike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu.

Način upotrebe. Koristi se u obliku čajeva i kao začin.

Ehinacea

Ehinacea

Drugi nazivi: Rudbekija.
Latinski naziv: Echinacea angustifolia 
Ehinacea
Opis biljke: Ehinaceu su koristili još indijanci kao lek protiv rana prouzrokovanih kožnim prištevima, aknama i ozeblinama, no njena najveca upotreba bila je protiv ugriza zmija. Aktivna svojstva biljke otkrivena su krajem XIX veka. zahvaljujuci jednom nemackom doktoru koji je proveo mnogo godina zajedno s indijancima. Od tada biljka je u centru pažnje mnogih studija buduci da jaca obrambena svojstva organizma. Zbog te karakteristike nalazimo je u mnogim farmaceutskim i kozmetickim proizvodima (tretmani protiv bora, iritirane i suve kože)..biljka iz porodice Asteraceae, ima šuplju stabljiku koja dostigne od 50-100 cm visine. Listovi su uski, duguljasti i prekriveni sitnim dlacicama. Cvet je ljubicaste boje. Uzgaja se kao lekovita biljka i ne širi se spontano. 

Stanište: Gaji se kod nas i u drugim zemljama.

Lekoviti deo biljke: koren. 

Pripremanje i korištenje:
1.caj: 30-50 g seckanog korena u litru kipuce vode. Uzimamo 3-5 caša dnevno 
2.farmaceutski proizvodi: nalazimo je u obliku ekstrakta , tinkture, kapsula… Sledimo uputstva 3.masti, kreme i sl. 

Delovanje
Echinacea sadrži mnogo aktivnih materija koja se mogu grupisati u: -etericna ulja (20 komponenata) jedan od njih in vitro pakazuje onkološka svojstva (uništava tumoralne celije). 
Smatra se da etericna ulja poticu jacanje imunološkog sustava -glukozid sastavljen od dva šecera koji deluju kao antibiotik protiv raznih bakterija -poliacetileni koji uništavaju bakterije i gljivice -inulin, vitamin C 

Indikacije:
Imunostimulans: jaca obrambeni sistem organizma tako da povecava proizvodnju antitela i leukocita u krvi (recept 1) Deluje protivupalno i zaceljujuce: putem posebnog enzima zaustavlja širenje bakterija i favorizuje proizvodnju tkiva koja lece i zatvaraju rane. Leci kožne rane: akne, cireve, upaljene opekotine, ekceme, upalu kožnih žlezda, ubode i ugrize insekata Stimulise jetru i bubrege u procesima detoksikacije Deluje antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo uništavanja celija tumora. Koristi se kao inegrator s ostalim lekovima kod raka i AIDS-a Infekcijske bolesti: deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekt je duži. Aktivna svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda. Zato se savetuje njezino korištenje kao preventiva Koristi se protiv decjih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa Leci upalu prostate i mehura (besike). ..

Dunja

Dunja

Drugi nazivi: funja, kunja
Latinski naziv: Cydonia oblonga 
Dunja
Opis biljke: dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se cesto pojavIjuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja. Listovi nalikuju listovima jabuke samo sto su po rubovima celoviti i s donje strane sivo pustenasti. Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinacno, a ne u cupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlacicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gdje uspeva i vinova loza. 


Stanište: raste na karnenjarima primorskih krajeva i na rubovima šuma.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju plod, listovi i seme dunje

Lekovito delovanje: plod dunje izvrsno je sredstvo u lecenju anemije. Sluz pripremljena od dunjina semena koristi se u lecenju rana što nastaju dugotrajnim ležanjem bolesnika (decubitus) i opekotina. Koristi se za pripremanje obloga kod upaljenih ociju i otvorene raspucane kože, narocito na prsnim bradavicama. Dunja je veoma pogodno sredstvo u lecenju sluznice ždrela, krajnika i dišnih putova. Kod upale želucane i crevne sluznice preporucuje se kuvana dunja. Budući da dunja steže, preporuca se za lecenje rana, a iznutra za ublažavanje jakih proliva.

Dud crni

Dud crni

Drugi nazivi: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka, šamdud, šandud, šanduda.
Latinski naziv: Morus nigra 
Dud crniOpis biljke: Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima više kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju sirup i pekmez, koji služe kao hrana, poslastica i blag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotrebljava slicno kao sirup od malina. Sveže dudanje su slatko-nakiselog ukusa. Sadrže oko 10% invertnog šecera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), vitamina C, sluzi, mnogo pektinskih materija i drugih korisnih sastojaka. Dudinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace životinje.

Stanište: raširen je po celoj Evropi, a nalazi se i u svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se koristi list i plod

Lekovito delovanje:  Listom od duda
narod leci šecernu bolest i obolele organe za mokrenje. Zbog velike kolicine
šecera dudinje su izvrsna hrana. .Dudinje sadrže oko 10% invertnog šecera,
oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabucne), vitamin C, sluz, pektinske
i druge korisne materije.

Zrele, vrlo slatke bele
i aromaticne nakiselo-slatke tamnoljubicaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, preradene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene
šecer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja izraduju sokove, kompote, slatka, želea, sirupe i dr. Od iscedenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseca na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja).

U narodnoj medicini sveže
nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja
daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod
zapaljenja grla i usta, narocito sok crnih dudinja, koji deluje i antisepticno.

U korejskoj tradicionalnoj
medicini od lisnih pupoljaka duda koje sakupljaju preko zime i suše spravljaju
caj protiv gojaznosti i oboljenja kardio-vaskularnog sistema.

Prašak od kore duda
upotrebljava se spolja u obliku melema za brže zarašcivanje rana,
a odvar kore pije se kod povišenog krvnog pritiska. U Kini je kora duda
sastojak biljnih smeša za lecenje šecerne bolesti. U zapadnoj Evropi
i na Balkanu u iste svrhe koriste osušeno dudovo lišce koje se ponegde
kao prašak posipa po hrani (npr. varivu). Antidijabeticno delovanje se
delimicno pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima znacaj kao dopunska terapija.

U Japanu se iz cvetova
duda izraduje kozmeticki krem za odstranjivanje pega i drugih necistoca na koži.

Od fermentiranih zrelih
dudinja se u narodu pece rakija dudovaca.

Mladi, zdravi i potpuno
razvijeni listovi beru se tokom leta i suše u tankom sloju na promaji u
hladu.

Još od vremena
Dioskorida preporucuje se gorka kora korena duda kao lek protiv crevnih parazita
(narocito protiv tenie odn. trakavice – pantljicare).

Dubčac

Dubčac

Drugi nazivi: Dubac, mali dubčac, džigeričnjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbušac, turčica
Latinski naziv: Teucrium chamaedrys 
Dubčac
Opis biljke. Dubčac je višegodišnja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ružičasti i smešteni u pršljenovima pri vrhu grančice. Cveta tokom leta.

Stanište. Raste na pašnjacima, livadama, kamenjarima, krečnim zemljištima, po svetlijim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, alkaloide, eterična ulja.

Primena. Leči katar, probavu i kašalj. Ima antiseptičko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Baš zbog tih svojstava može se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u lečenju šećerne bolesti, odnosno gušterače. Pospešuje mokrenje, pomaže da se sluz bolje izlučuje iz pluća i želuca, leči žučne tegobe, belo pranje, rane, hemoroide.

Način upotrebe. Čaj se priprema tako što se jedna kašika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna šolja.  Može se stavljati u supe i dodavati povrću. Kod slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubčaca na jednu litru vina. Vino od dubčaca (200 g na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).   

Dren

Dren

Drugi nazivi: Bila svibovina, drenak, drenić, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin, drinovina, žuti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak
Latinski naziv: Cornus mas 
Dren
Opis biljke: Dren je listopadni grm ili nisko drvo, do 8 m visine, sa zaobljenom gustom krošnjom. Mlade grancice su zelenkastosmede i vecinom fino dlakave. Listovi su naspramni, jajasti, sa dugacko izvucenim vrhovima. Cvetovi su žuti. Javljaju se rano, pre listanja, sakupljeni u štitaste cvasti, pravilni su i cetvoroclani. Cveta u februaru i martu. Žutim cvetom okicene krošnje drena ukrase prirodu u to vreme. 

Stanište:  Raste svuda, a najviše po suvim, suncanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih šuma zajedno s drugim grmljem i šibljem .

Lekoviti deo biljke: Uzgaja se i u vrtovima i parkovima zbog lepih žutih cvetova i jestivih plodova, korisno je gajiti ga u blizini pcelinjaka. Najbolje uspeva na krecnjackim toplim i suvim staništima. Zadovoljava se i plitkim zemljištem 

Lekovito delovanje:  Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog cega se sok, pekmez, caj i drugi proizvodi spravljeni od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za lecenje proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog je dejstva i kora Slatko, kompot, džem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica a istovremeno su i lek koji svako rado uzima. Šteta je što se kod nas drenjine malo koriste.

Drača

Drača

Drugi nazivi: drača
Latinski naziv: Paliurus spina christi 
DračaOpis biljke: drača je drvenasta grrnolika biljka visine 3 do 4 metra. Ima veoma jak koren što prodire duboko u zemlju. Iz glavnog korena izbija sporedno korenje, koje je, takodje, vrlo jako. Iz stabljike izbijaju ravni izdanci na kojima su pravilno rasporedjeni zeleni listici tamnozelene boje jajastog oblika. Na jednom izdanku, uporedno s obe strane nalazi se obicno 12 do 15 listica. Iz pazuha izdanka izbijaju mali žuti, jako medonosni cvetici, slaba mirisa. 

Stanište: svuda.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju dozreli plodovi - mali okrugli
kolačići prornera 2 do 3 cm, koji dozrevaju u avgustu

Lekovito delovanje: drača je odavno poznata kao antisepticko sredstvo što se uspešno koristi kod proliva, dizenterije (srdobolje), zapaljenja debelog creva te u lečenju nervnih i reumaticnih bolesti.

Dragoljub

Dragoljub

Drugi nazivi: Dragoljub divlji, kapucinka
Latinski naziv: Tropaeolum majus 
Dragoljub
Opis biljke. Višegodišnja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodišnja. Ima razgranat koren I stabljiku koja puže. Naraste do 1,5 m dužine. Listovi su naizmenični, gusto protkani žilama, sa dugom peteljkom. Cvetovi rastu na pojedinačnim drškama. Latice su narandžaste, crvene ili višebojne. Plod je trodelni tobolac.  

Stanište. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Pošto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se sveži listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme. Lišće i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.

Hemijski sastav. Sadrži sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje
antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, šećer i vitamin C.

Primena. Koristi se kod infekcija mokraćnih puteva i upale mokraćne bešike, kod hronične upale bubrega, kod infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljšanje metabolizma i za suzbijanje nadutosti. Zbog sadržaja vitamina služi kao prolećna salata.

Način upotrebe. Salata: mlado lišće treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Sveži sok dragoljuba se koristi kod hroničnog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g svežeg lišća dragoljuba, koprive (Urtica dioica), šimšira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to vreme jednom dnevno promućkati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koža glave pomoću mekane četkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura služi i za spoljnu upotrebu kod nekih kožnih bolesti. Koristi se i kao čaj.

Dobričica

Dobričica

Drugi nazivi: Brštan po zemlji, brštan-trava, niski bršljan, vrednjak, grošić, dobričava trava, dobričavica, dobričanova trava, dobričarica, dobričevica, dobrcanova trava, kotur, koturac
Latinski naziv: Glechoma hederacea 
Dobričica
Opis biljke: Dobricica je Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20—40 cm. Donji deo stabljike puzi, a gornji je uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drškama, srcoliki ili bubrežasti, naborani, po obodu nazubljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su Ijubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja- juna. , 


Stanište: Raste obilno svuda u šumama, na vlažnim livadama i drugim mestima. .

Lekoviti deo biljke: Vrhovi grancica u cvetu, list, cela nadzemna biljka i sok iz sveže biljke svojstvenog prijatnog mirisa i gorkog i oporog ukusa.

Lekovito delovanje: . Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronhit), žuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Spolja se upotrebljava za lecenje katara nosa, ozleda i rana. Pomešana sa ovsenim brašnom daje se protiv crevnih parazita konja. .Preparati od dobricice pomažu razmenu materija u organizmu. Podsticu izlucivanje mokrace, a olakšavaju želucane i crevne probleme koje poticu od pomanjkanja solne kiseline. Deluje smirujuce kod nekih živcanih tegoba. Koristi se i kao sredstvo za jacanje organizma, narocito kod manjka vitamina C. Smiruje bolove kod gihta i reume. Deluje kod otrovanja olovom..


Sok od dobricice:
Pripremite što više mladih i svežih dobricica. Dobro ih operite i sitno narežite. U sokovniku , ili jednostavno kroz cistu platnenu tkaninu, istisnite što više soka. Pola caše soka uzmite svaki dan, osvežice i ojacati organizam kako odrasle osobe, tako i dece. Deca neka popiju samo 2-3 cajne kasikice sa malo meda ili mlakog mleka.
Nekoliko kapi soka ukapanih u nos pomoci ce kod krvarenja iz nosa, a mala kolicina duboko uvucena kroz nosnice olakšace glavobolju.
Kod upaljenog grla za grgljanje : uzeti 30 g dobricice, 1 velika kasika meda, 125 g jabukovog sirceta i 125 g vode. Kuvati 10-15 minuta.
Tim se cajem mogu ispirati usi kad iz njih curi gnoj, a lišce kuvano u jabukovom sircetu stavlja se kao vruci oblog protiv krstobolje, gihta i reume.
Ako vas glava, a ne želite piti tablete, nacinite kuglicu od svežeg lista dobricice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta.
Caj se koristi i kod upalnih procesa želuca i creva i pije se 1,5 decilitar svaka dva sata.

Divlja kruška

Divlja kruška

Drugi nazivi: kruska
Latinski naziv: Pyrus piraster 
Divlja kruškaOpis biljke: Divlja kruška je listopadno drvo, visoko do 20 m, sa širokom gustom krošnjom i kratkim, dosta pravim masivnim stablom. Listovi su jajasto okruglasti, zašiljeni, na licu tamnozeleni i sjajni, na nalicju svetliji, po obodu talasasto naborani i sitno testerasti. cvetovi su beli sa crvenim prašnim kesicama, pojedinacni ili u gronjastim cvastima. 

Stanište: Cveta od aprila do maja, istovremeno sa listanjem. Cvetanje jednog stabla traje 10-14 dana. Daje obilno nektara i cvetnog praha. Zastupljena je u brojnim šumskim zajednicama, pojedinacna stabla se mogu naci na južnim padinama planina i do 1500 mnva.

Lekoviti deo biljke: Droga je zreo plod.

Lekovito delovanje:  Divlja kruška se koristi kao lekovita biljka i u vocarstvu kao podloga za kalemljenje plemenitih sorti krušaka. Koristi se plod koji ulazi u sastav raznih vocnih i šumskih čajeva.

Divlja jabuka

Divlja jabuka

Drugi nazivi: Jabuka
Latinski naziv: Malus communis 
Divlja jabukaOpis biljke: Jabuka je listopadno drvo visine do 10 m, široke, nepravilne i dosta guste krošnje, ili žbun visine do 4 m. grancice su dlakave, grane ne mladom drvecu, i kada raste u obliku žbuna, više ili manje su pokrivene trnjem, koje dobro štiti lišce od životinja koje pasu. listovi su elipticni do srcasti, zašiljeni, nazubljeni. Mladi listovi su vunasto dlakavi i po obliku mogu biti dosta razliciti. Cvetovi su ružicasti ili beli, pojedinacni ili po 2-3 zajedno. Cveta od aprila do maja.

Stanište: Raste u šumama i šikarama, po medama, od nižeg do brdskog regiona.

Lekoviti deo biljke: Od plodova jabuke spravlja se popularno
jabukovo sirce .

Lekovito delovanje: Ovo sirće pomešano sa medom i vodom predstavlja izuzetno korisno i okrepljujuce sredstvo za ljudski organizam. jabuka je lekovita biljka i ulazi u sastav raznih šumskih i vocnih cajeva .Za dobar san, protiv hronicnog zamora, trovanja,
visokog pritiska, nesvestice, preterane gojaznosti, glavobolje, migrene, proliva, povracanja, vrtoglavice, bolesti grla, okostavanje zglobova, opekotina, perutavog ekcema, impetiga, trihofitije, prosirenih vena, ogrebotina od otrovnog brsljena, opstipacije, isijasa. Sirova ili pecena jabuka olaksava varenje.
Caj od jabukove ljuske regulise poremecaje organa za varenje.
Jabukovo sirce u raznim kombinacijama, najcesce sa medom i vodom,
visestruko je delotvoran lek.

Protiv Anemije
Svako jutro na gladan stomak treba pojesti jednu narendanu jabuku
prelivenu sokom od pola limuna,
kasikom domaceg sumskog meda i kafenom kasikom
soka od bokvice ili drenjina.

Protiv išijasa
Trule jabuke (najbolje divlje) odlican su lek protiv išijasa.
Bolna mesta jednostavno se obloze jabukom
i to se ponavlja danima dok se ne oseti olaksanje.

Protiv Ostipacije
Izvanredan nacin da se regulise stolica i otkloni zatvor
jeste da svakodnevno uzimate obrok od jedne pecene jabuke
s hlebom ili jos bolje, kasom od jecma, psenice ili razi.

Čaj od Jabuke Univerzalan
Pet minuta treba kuvati 2,5 decilitra vode s velikom kasikom meda
i sokom od jednog limuna. Time preliti 10 grama
jabukovog cveta i ostaviti da odstoji poklopljeno 15 minuta.
Procediti. Pije se za jacanje nerava, srca, pluca,
za regulisanje probave i ublazavanje kaslja i kijavice.
Istovremeno, izvanredno gasi zedj u vreme letnje zege.

Protiv Melanholije
Vodi za kupanje (ne prevrucoj) dodati 5-6 litara jabukovog
sirceta i litar caja od smrekinih bobica.
Posle 15-minutnog kupanja popite i sok od sveze
jabuke s limunom i medom ili casu jabukovog vina.