Baštensko cveće dragoljub

Baštensko cveće dragoljub

Dragoljub, latinski naziv (Tropaeolum majus), se uzgaja kao baštenska ukrasna biljka mada se može naći kao divlji u bukovim šumama gde raste slobodno.

Dragoljub je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka i do 15 centimetara, sa okruglastim listovima izraženih žila. Listovi imaju svetloplavu ili svetlozelenu boju. Cveta u jarkim oranž zvonastim cvetovima, ili žutim sa posebnim mirisom I prugastim šarama. Cvetovi su veliki od tri do pet cm. a retke vrste cvetaju u ružičastoj boji. Cvetovi mogu biti prosti ili slojeviti, nekada dobojni ili trobojni. Vodi poreklo iz države Peru, Kolumbije i Ekvadore. Neke posebne vrste mogu narasti znatno više, I to nekoliko metara.

Zapravo, grmolike vrste rastu kao niže biljke, a penjačice se znatno veće.

Dragoljub je baštensko cveće, ali i samoniklo, koje je u narodu pozato po lekovitim svojstvima jer sadrži vrstu prirodnog antibiotika, vitamin C, tanine, šećere… Upotrebljava se za  pomoć pri lečenju astme, za bolesti mokraćnih puteva,kod  bronhitisa.

Cveta tokom juna ili jula, nekad i do oktobra, a od dragoljuba se u lekoite svrhe upotrebljavaju sveži listovi, cvetovi ili seme i plod.

Zbog toga što sadrži  vitamin C, koristi se i kao salata.

Uzgoj i održavanje dragoljuba

Neka posebna komplikovana nega ovoj biljci nije potrebna.

Dragoljub je cveće bašte, ali se može osigurati i gajenje u saksijama, na terasi ili preko zime u kući.

Jarki cvetovi dragoljuba vole sunčana mesta, uz potporu jer je reč o puzajućoj vrsti ili povijuši.

Ako redovno uklanjate precvetale cvetove, celo leto će cvetati jako bujno. Uspeva na sunčanim pozicijama ali i u polusenci.

Prihrana je potrebna na oko 4 sedmice. Biljka je otporna i na ne što niže temperature. Ako na vašem dragoljubu nema novih cvetova, znači da nema dovoljno sunca ili da mu ne odgovara zemljište. Možda se preterali sa prihranom. Izbegavajte glinovitu zemlju za uzgoj dragoljuba. Kada počnu prvi mrazevi te sama biljka ugine zajedno sa cvetovima.

Zalivanje dragoljuba

Kako dragoljub ne traži jaku prihranu, tako mu i ne treba dosta vode. Zalivajte biljku retko i u skladu sa vremenskim prilikama i temperaturama . Inače, dragoljub jako dobro podnosi periode šuše, kao i umereno hladne dane.

Presadjivanje i setva dragoljuba

Setva dragoljuba u leje je preporučljiva u maju. U aprilu, seme se može posejati u žardinjere koje će te držati na dasci na prozoru.

Dragoljub treba saditi uz potporu u vidu kočića ili mrežice, a možete ih saditi i u viseće skasije.

Potpora je potrebna ako želite da dragoljub raste u vis i da se penje ka gore. Ovo je neophodno jer dragoljub ima slabe i tanke vitice kojima će se pričvrstiti uz osiguranu podršku za rast.

Obavezno biljku privežite za potporu kako biste biljci pomogli da se fino rasporedi.

Ako su u pitanju grmolike vrste dragoljuba, njih pustimo da rastu po zemljištu u bašti, i tako će napraviti cvetni pokrivač. Ove vrste se zato sade sa razmaku koji je malo veći, odnosno od 40 cm. pa do pola metra razdaljine.

Sadi se obavezno na topla i sunčana mesta ili polusunčana na proleće .

Dragoljubu prija suvo i peskovito tlo, ne preterano plodno ali dobro drenirano.

Ako je tlo previše plodno i obogaćeno, imaćete problema sa slabim cvetanjem dragoljuba. Često biljka samo stvara listiće, a cvetova uopšte I nema.

To je razlog što biljku ne preba prihranjivati, ili sasvim retko prihranjivati djubrivom.