Ladolež – predivna biljka penjačica

Ladolež je poznat i pod imenom – ukrasni slak a latinski naziv je Calystegia sepium. To je jednogodišnja biljka penjačica, koja vrlo brzo napreduje, lako raste i daje prelepe cvetove ako joj obezbedite neophodnu negu.

To je višegodišnja biljka čije stablo može da poraste do 3 metra. Uvija se oko ograda pa i drugih biljaka, Pored toga što je dekorativna, ova biljka se u nekim državama upotrebljava za ishranu životinja i ljudi.

Koren ladoleža je prilično razgranat, listovi su srcasti a cvetovi levkasti i pojedinačni.

Sejanje ladoleža (kako posaditi ladolež)

Seme ladoleža se seje direktno u zemlju i to početkom aprila. Iz semena vrlo brzo niknu biljčice koje takodje brzo počinju da cvetaju.

Dobro je da se ladolež seje pored ograde, rešetki ili druge potpore, bilodaje u bašti ili na terasi, jer joj je uvek neophodno nešto uz šta će se penjati. Ladolež na balkonu će dati potpuno novi dekor eksterijeru u periodu cvetanja. Ladolež u saksiji je vrlo zahvalan za gajenje naročito ako saksije ili žardinjere postavite uz ogradu na terasi ili u dvorištu. Ladolež gajite u većoj dugačkoj uglastoj saksiji. Kao oslonac, zabodite u zemlju kočiće ili rešetkice.

Savet: Za brže klijanje, seme potopite u vodu da proklija, a tek onda posadite. Tako će ovo cveće brže izrasti. Kada je u pitanju sadnja, napravite razmak od 15 do 20 cm uzmedju dve biljke.

Nega i gajenje ladoleža

Za vreme intenzivnog razvoja biljke, zemljište treba obogatitu hranljivim djubrivom. Ako Ladolež gajite na osunčanom mestu i u kvalitetnoj zemlji sa dovoljno vlage, sigurno ćete u bašti redovno imati prekrasne svilenkaste cvetove.

Ladoležu prija zalivanje na nekoliko dana, a prskanje pesticidima je potrebno ako se desi napad gljivica.

Kada nije leto, period izmedju dva zalivanja može biti duži, ali je neophodno da zemlja bude uvek vlažna.

Cvetanje

Ladolež svakog jutra otvara nove cvetove koji se u podne opet zatvaraju. Cvetovi mogu biti prosti i jednobojni u plavoj, ljubičastoj, beloj i crvenoj boji, a postoje i naročito dekorativne prugaste vrste.

Bolesti ladoleža

Ladolež može pogoditi pepelnica. U tom slučaju biljku poprskajte odgovarajućim fungicidom, koji će Vam preporučiti u poljoprivrednoj apoteci.

Ladolež znaju da napadnu i biljne vaši, a da biste sprečili komplikacije – biljku redovno preledavajte i skidajte ocvale cvetove.

Sitni crveni ladolež

Jedna od popularnijih vrsta ladoleža je Ipomea sloteri. Cveta crvenim trubastim cvetovima. Pošto je osetljiva na niske temperature, seje se nakon što prođe opasnost od mrazeva.

Ovu vrstu odlikuju tamno zeleni, duboko urezani listovi i cvet koji je dvostruko manji u odnosu na obični slak. Preporuka je da se sadi u grupama. Raste u visinu oko 2 metra.

Semenke se mogu sakupljati kad je čahura potpuno suva. U njima se nalazi po četiri okrugle crne semenke. Ova vrsta nije osetljiva na bolesti što je velika prednost.

Razmnožavanje

Ladolež se razmnožava semenkama i jedna biljka daje prosečno od 100 do 400 semenki. Nekad se ladolež poseje i sam i niče još dosta godina na mestu gde je nekada rastao. Semenke se često same rasipaju po vrtu i lako “primaju”. Posle sejanja, seme klija na proleće. Ladolež se može razmnožavati i putem korena ili izdancima.