Razmnožavanje biljaka generativnim putem (semenom) je dobar način da se uz mala ulaganja dodje do velikog broja biljaka. Posebno su cvetnice bilo da su sezonske ili trajice pogodne za ovakav način razmnožavanja. Važno je znati da seme do setve treba čuvati na hladnom, na temperaturi od oko 10 stepeni ili u frižideru (8 stepeni). Seme treba sejati isključivo u supstrat za setvu semena koji je sterilan i nije bogat hranljivim materijama. Seme treba sejati u posude koje na dnu imaju otvore, kako bi višak vode slobodno oticao.
Šta je seme?
Seme je čudesna snaga u omotaču - mala biljka u obliku klice, puna hranljivih materija i zaštićena tvrdom opnom. Čuvano na suvom ostaće u stanju dormantnosti (mirovanja). U većini slučajeva ostaje živo odnosno sposobno za život, tokom jedne ili više godina, naročito ako se čuva u hladnom prostoru.
Kada je izloženo povoljnoj kombinaciji vlage i toplote seme počinje da apsorbuje više vode. To će dovesti do toga da semenke nabubre, puknu i dozvole klici biljke da počne da raste. Taj proces se zove klijanje.
Prerana setva može biti loša isto koliko i suviše kasna.Ne žurite sa setvom semena pogotovo ako nemate idealne uslove za setvu u zatvorenom ili je napolju još uvek suviše hladno i vlažno.
Prvi mesec koji je naznačen na pakovanju obično se odnosi na setvu u krajevima sa najblažom klimom. Za setvu na otvorenom potrebno je sačekati da se "proleće oseti u vazduhu".
Iako neka semena imaju specijalne potrebe, osnovni zahtevi za uspeh su sledeći:
Voda - Jednom posejano seme mora se održavati vlažno sve vreme. Dozvoliti mu da se osuši, pre no što se ponovo zalije, naročito ako je počelo da klija, siguran je recept za neuspeh. Isto tako zemlja nikad ne sme biti prenatopljena.
Prava temperatura - Raspon temperatura koji semenima odgovaraju za klijanje varira. Ukoliko je niža od potrebne klijanje može da bude veoma sporo ili da izostane, pa čak i da dodje do truljenja semenki. Ukoliko je viša, seme često može da ostane »uspavano«. Uprkos različitim zahtevima, većina semena će klijati veoma dobro u udobnosti sobne temperature, ukoliko se održava ista temperatura tokom dana i noći.
Supstrat/zemlja - Treba da bude rastresita, bogata kiseonikom, dobro aerisana, sterilna i da nije bogata hranljivim materijama. Supstrati za setvu semena u posudama su dostupni na našem tržištu u bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Zemlja iz bašte nije nikako odgovarajuća za setvu semena u posude i treba koristiti samo nekorišćenu, sterilnu zemlju.
Prava dubina setve - Površinski sloj zemlje pomaže semenu da zadrži vlažnost, ali male semenke imaju male zalihe hrane to jest energije za klijanje i ne mogu klijati na velikim dubinama tako da ih je najbolje sejati na površini ili veoma blizu površini.
Svetlost - Većini semena za klijanje zapravo nije potrebna svetlost i najbolje ih je prekriti i ne dopustiti da budu na izvoru svetlosti dok se ne počnu pojavljivati prve sadnice. Neka semena kao što su impatiensi (Lepi Jova) i većina primula (jagorčevina) zahtevaju svetlost da bi klijala te moraju biti posejana na površini ili veoma blizu površini i ne prekrivaju se posle setve slojem zemlje.
Vreme setve - Vreme setve semena, kako cveća tako i povrća je veoma važno i odlučujuće za većinu vrsta, ukoliko želimo da klijanje bude zadovoljavajuće i uspešno. Stoga treba pratiti individualna uputstva na pakovanjima. Ukoliko se ne poštuje vreme setve pored lošeg klijanja, malih prinosa ili zakasnelog cvetanja mogu biti podložni napadu štetočina i biljnih bolesti.
Priprema posuda i setva semena
Iako je neka semena moguće sejati direktno na otvorenom prostoru u leje, neka se ipak moraju sejati u zaštićenom prostoru i kontrolisanim uslovima. Semena posejana u zaštićenom prostoru lakše je kontrolisati i u pravilu se u zatvorenom odgaji veći broj biljaka odnosno postižu bolji rezultati u klijavosti semena.
U zaštićenom prostoru semena se seju ranije (semena biljaka kojima je potrebno više vremena do cvetanja), biljke brže napreduju posle sadnje na otvoreno brže cvetaju.
Mlade biljke koje klijaju iz semena veoma su osetljive pa stoga pribor koji se koristi (saksije, kontejneri i ostalo...) mora da bude čist. Posude u koje će se sejati seme treba da budu dovoljno duboke da se u njih može staviti setvenog supstrata debljine 5-8 cm i bar još 3 cm za seme i površinski sloj zemlje, vodeći računa da ostane dovoljno prostora do vrha posude radi lakšeg zalivanja i prekrivanja.
Pripremljeni supstrat u posudama se prvo zalije i ostavi da se ocedi bar pola sata. Semenke treba sejati što ravnomernije i ne suviše gusto da biljke ne bi bile suviše slabe i da im se kad niknu ne dodiruju listići kako bi se smanjila opasnost od gljivičnih oboljenja.
Sitnije seme se može pomešati sa peskom da bi se lakše videlo i sejalo. Obično se seju na površini supstrata i blago utisnu, da budu u dobrom kontaktu sa zemljom, uglavnom se ne prekrivaju slojem zemlje, a ako se prekrivaju, to je veoma fin i tanak sloj, kako bi sitna semena koja imaju malo energije mogla da klijaju.
Krupnije seme se može sejati u pojedinačne posude ili u jednoj, ali na većem razmaku. Zbog krupnoće ih je lakše ravnomerno sejati jer se dobro uočavaju. Krupnija semena sa tvrdom opnom je obično potrebno natopiti u mlaku vodu 24 časa pre setve kako bi im opna omekšala i ubrzalo se klijanje. Nekima od ovih semena je čak potrebno mehanički oštetiti tvrdu opnu (zaseći nožem ili trljati šmirgl papirom) radi lakšeg klijanja.
Ozbiljniji proizvodjači semena će na pakovanju naznačiti osnovne uslove potrebne za klijanje odredjenih vrsta, pa stoga ako takva uputstva postoje treba ih pratiti.
Što se tiče prekrivanja semena slojem zemlje posle setve, zasenčenja ili izlaganja svetlosti najbolje je pratiti uputstva ako postoje, a ako ne postoje nije loše držati se pravila da sloj zemlje kojim se prekriva seme ne treba da bude deblji od 2,5 puta debljine semenke. Semena posle setve treba navlažiti finim rasprskivačem, prekriti staklom ili najlonom, a ona kojima nije potrebna svetlost za klijanje, korisno je prekriti i hartijom kako do njih ne bi dopirala svetlost.
Briga o semenu nakon sejanja u zatvorenom prostoru
Kada je seme posejano potrebno je pregledati ga svakoga dana. U većini slučajeva dodatno zalivanje neće biti potrebno pre klijanja, jer će staklo ili najlon kojim se prekrivaju posude sa posejanim semenom sprečiti isparavanje vode. Ukoliko zemlja ipak počne da se suši, što će se možda desiti kod vrsta koje se seju plitko ili se ne prekrivaju zemljom, zalivanje se vrši preko podmetača, mlakom odstajalom vodom. Posude sa semenom se potapaju u 2-3 cm duboku vodu dok zemlja ne upije vodu tj. dok površina ne počne da se presijava. Nikako ne zalivati odozgo, pogotovo ako su semena sitnija. Krupnije semenke se mogu zalivati prskalicom sa rasprskivačem.Važno je svakog dana skidati staklo ili najlon po 10-15 minuta da bi se zemlja provetrila.
Čim se pojave prvi znaci klijanja, ukloniti papirni prekrivač i ako su posude sa semenom bile na tamnom mestu, premestiti ih na svetlo mesto ali ne na direktno sunce. Ubrzo posle toga, kada proklija većina semenki, ukloniti i najlon ili staklo kako bi vazduh mogao da cirkuliše izmedju biljaka. Različitim vrstama je potrebno različito vreme za klijanje koje može biti od svega nekoliko dana (muškatle), do par nedelja što je najčešći slučaj ili do nekoliko nedelja pa i meseci (kobea, pasiflora, kaktusi...). Seme nekih biljaka klija sporadično pa je sadnice koje su nikle potrebno presaditi odvojeno, a ostale ostaviti da klijaju. Kad se završi klijanje posude treba premestiti u nešto hladnije prostorije (sa 5-8 stepeni nižom temperaturom) ili smanjiti grejanje. Posude koje se nalaze blizu izvora svetlosti treba svakodnevno okretati kako se biljke ne bi previše izdužile u potrazi za svetlošću. U ovoj fazi biljke treba da budu uvek zalivene, ali treba sačekati da se zemlja malo prosuši izmedju dva zalivanja. Bitno je da se sa zalivanjem ne pretera. U ovoj fazi razvoja biljaka nije potrebno prihranjivanje.
Dalje gajenje
Kad su biljke dovoljno velike presaditi ih pojedinačno u saksije (pikirati) kako bi imale dovoljno mesta za rast i razvoj korena. Saksije napuniti zemljom u kojoj će se napraviti rupa dovoljno duboka da se koren biljke ne savija. Biljke pažljivo vaditi, držeći ih pritom za listove, nikako za stabljike da se ne bi polomile, spustiti ih u rupu i zatrpati do prvih listova. Pravo vreme za pikiranje sadnica je kad se formira prvi par pravih listova i ne sme se dozvoliti da biljka preraste. U ovoj fazi i nekoliko dana mogu da budu katastrofalni. Ukoliko se pikiranje ne izvrši na vreme i koren biljke ojača, pri kasnijem presadjivanju moguća su oštećenja korena. Petunijama pre prvog presadjivanja treba ostaviti vremena da naprave nekoliko parova listova kako bi se lakše presadile, pa za njih važi generalno pravilo da se presadjuju pojedinačno to jest pikiraju tek posle 4-6 nedelja od klijanja. Ukoliko su biljke gusto nikle može se izvaditi čitava gomilica i rukom razdvojiti pojedinačno. Biljke kao što je lobelija i ostale biljke koje su lepše kad ih ima više ne treba presadjivati pojedinačno već u grupama od po nekoliko sadnica. Pikiranje se vrši u supstrat koji je nešto bogatiji hranljivim materijama, ali ne previše. Posle pikiranja posude sa biljkama i dalje držati na prohladnom mestu i dalje od direktne svetlosti. Ukoliko biljke prerastu posude u kojima su, slobodno se mogu presaditi još jednom u veće posude, pre no što se posade na stalno mesto gde će cvetati. Sa prihranjivanjem treba početi mesec dana posle pikiranja jer za to vreme biljka utroši rezerve hranljivih materija iz zemljišta.
Нема коментара:
Постави коментар