Ariš

Ariš

Drugi nazivi: aric, ariševina, gorski mecesan, macesan.
Latinski naziv: Larix europaea 

Opis biljke: ariš je jedino cmogoricno drvo što svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmedjom ispucanom korom i šiljastom krošnjom. Fine i mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do šezdeset u broju, koje u jesen otpadaju. Ariš je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi zenski cvetovi razvijaju u male šišarice. Kora, smola i iglice imaju balzamican miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a ukus poput terpentina.


Stanište: ariš ponajbolje uspeva u planinama, a cesto sacinjava
goleme šumske prostore. Brzo raste i zbog toga se sadi i uzgaja.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju zeleni cešeri u prolece i pocetkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen

Lekovito delovanje: iglice i mladi cešeri koriste se za pripremanje uvarka, za kupku u lecenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za lecenje upaljenih rana, prignjecenosti i cireva. Caj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leci vodenu bolest u pocetku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i cireve. Smola pripremljena s vinom i medom cisti zacepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuci, bubrega i mokraćnog mehura, a kod upale grla koristi se za grgljanje..