Cimet

Cimet

Drugi nazivi: kaulin, cimit
Latinski naziv: Cinnamomum Zeylanicum 

Opis biljke: uspeva u tropskoj Aziji ( Cejlon, Shri Lanka) te u Indiji i Indoneziji. Kod nas samo kora ili u obliku praška. Spominje se 2800 godina p.n.e. U prošlosti je cimet bio skup kao zlato..Postoje stotine vrsta i podvrsta cimetove biljke. Kao zacinske, koriste se dve vrste: cejlonski i cimet kasija, poznat kao kina-cimet, koji potice iz Burme. U Evropi se upotrebljavaju obe. Cejlonski cimet stiže u prodavnice u štapicima i ima nežniju i prijatniju aromu, a ukus mu je ljuto oštar, slatko-peckav, ni opor ni sluzav. Sadrži 1,5 do 4 procenta etericnih ulja. Najbolje vrste kina-cimeta mirišu oštrije, a ukus im je peckavo ljut i sladak dok je hemijski sastav kao kod cejlonskog cimeta. Cimet se dva do tri puta godišnje sece sa svakog stabla, zatim se preko noci umotava u kokosove asure i pušta da fermentira, nakon toga se guli spoljna kora, odstrani i srednja, a upotrebljava se samo nežna, unutrašnja. Deset takvih tankih kora uvijaju se jedna u drugu pa se suše prvo u senci a zatim na suncu. Pri tome on dobija svoju žuckasto-smedu boju. Cejlonski cimet je znatno deblje kore i samo se jedanput uvija u štapic. U prodavnice stiže uglavnom u komadicima od 3-10 cm. 

Za lek se upotrebljava samo kora, a ostali delovi kao zacini. Plodovi se ne jedu, iz njih se istiskuje vosak za mirisave svetiljke. Iz listova koji se stavljaju u jela kao zacin ( slicno i lovoru), istiskuje se ulje od kojega se pravi cimetova voda i tinktura. To ulje jako žari, pa i samo jedna kap izaziva upalu ako padne na kožu. Ako se kapi ulja prevuku šecerom dobiva se tzv. "cimetov konfekt" ili "sanalet", koji se koristi za jacanje želuca. Vanjska kora drveta nema lekovitih svojstava. Koristan je samo njen unutrasnji, svetloružicasto-smedji deo. Ako je kora na jeziku gorka, onda to nije cimet, nego neka druga kora.

Zbog tanina se primenjuje i kao lek protiv proliva.

Cimet je aromatik, korigens, hemostatik, stomahik, nervinum, adstrigens i dezinficijens probavnih organa.

Punokrvni i lako uzbudljivi ljudi ga ne podnose. Cimet jaca srce i želudac, oživljuje živce i osvežava krv, pomaže kod slabe probave, stvaranja previše kiseline i sluzi u želucu, kod grcevitog povracanja, krvavih proliva, krvarenja iz materice, te kod prejake i preduge menstruacije ili posle porodjaja, stimulise mokrenje i deluje protiv gihta.

VINO OD CIMETA : 30 grama usitnjene cimetove kore, ½ litre slatkog crnog vina; namakati 6 dana. Pije se po mala cašica 3X dnevno pre jela.

Još je efikasnije cimetovo vino pripremljeno na sledeci nacin : 100 grama crnog vina, 8 grama cimetove tinkture, 6 grama tinkture maticnjaka i 30 grama šecernog sirupa. Svakih 1-2 sata uzima se po 1 velika kasika.

TINKTURA : 100 g usitnjene kore cimeta namociti u ½ litre 80% alkohola, u trajanju od 15 dana, procediti i uzima se dnevno po 20-30 kapi 3X dnevno pre jela.

KUVANO VINO s cimetom : u 1 litru belog vina staviti koru od cimeta, 10 klincica i 100 grama šecera, zagrejati do vrenja, poslužiti vruce

Sastav

Cimet ima značajno antioksidansko dejstvo, pomaže varenju hrane, sadrži hranljive materije i lekovite sastojake:biljna vlakna,vosak, gvožđe, kalcijum, mangan,metalhidroksid-halkon-polimer (mhcp), minerali, tanini.

Korišćenje

Velika prednost cimeta je u tome što je jeftin i dostupan, može se kupiti u gotovo svakoj prodavnici prehrambene robe. U ishrani i kao začin koriste se cimetovi štapići, a lekovito je i cimetovo vino (vino začinjeno cimetom). I mešavina meda i cimeta ima veoma lekovite osobine. Cimet je antiseptik, tako da se čajem od cimeta mogu ispirati posekotine i ogrebotine.

Zbog svog antibakterijskog i antigljivičnog dejstva, koristi se i za zaštitu hrane od kvarenja. Ispitivanjem se došlo do toga da se u nekim slučajevima može koristiti i umesto konzervansa za konzerviranje mesa.

Pored ishrane, cimet se koristi i u kozmetici. Žvake sa ukusom cimeta upotrebljavaju se protiv neprijatnog zadaha.

Lekovito delovanje:

Do sada je na osnovu ispitivanja naučnika ustanovljen veliki broj lekovitih osobina cimeta protiv sledećih bolesti i tegoba: alergijski rinitis, artritis, bolesti zuba i usne duplje, bolovi u želucu, vaginalne infekcije, virusne infekcije, gastritis, giht, glavobolja, gljivične i bakterijske infekcije, gojaznost, grčevi, gubitak apetita, gubitak kose, gubitak polnog nagona, dermatitis, dijabetes, impotencija, infekcije bešike, iscrpljenost i umor, kandida, karcinom debelog creva, kiselina u želucu, kožne bolesti tela, glave i problemi sa kosom, loša cirkulacija, loše pamćenje, malaksalost

malokrvnost, menstrualne tegobe i krvarenje, mučnina, nadražena creva i nadimanje, neke vrste raka, nervna napetost, otvorene rane, posekotine i ogrebotine, PMS, povišen nivo holesterola i triglicerida, povraćanje, postporođajni problemi, problemi sa varenjem i zatvor, problemi sa varenjem i proliv, problemi sa živcima, problemi sa žučnom kesom, problemi sa jetrom, problemi sa mokrenjem i mokraćnim kanalima, sve vrste bolova, stres, tegobe u menopauzi, ujedi i ubodi insekata, Cimet ubrzava disanje i rad srca, a time utiče na povećanje temperature tela i samim tim ubrzava sagorevanje masti.

Način primene

Cimetovo ulje koristi se za mazanje pojedinih delova tela ili u aromaterapiji, dok se cimetovi štapići (kora) ili prah koriste kao začin ili lekoviti dodatak jelima. Interesantno je da cimet poboljšava i vizuelno pamćenje i brzinu reagovanja, razvijajući pozitivnu energiju.

Kod dijabetesa cimet pomaže boljem iskorišćenju insulina. Novijim istraživanjima ustanovljeno je da poboljšava tzv. glukozni metabolizam oko dvadeset puta.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da cimet treba koristiti u ishrani ne samo kao začin već i kao lek.

Naravno, pošto se radi o začinu, ne treba preterivati, veće dnevne doze cimeta nisu preporučljive. Ulje na bazi cimeta ne preporučuje se trudnicama.