Jasmin – cvet nasvakidašnjeg, opojnog mirisa

Jasmin je sobno cveće koje se u stan ili kuću unosi samo na kratko – dok trajecvetanje tokom zime. Ostatak vremena mora biti u stakleničkim uslovima zagajenje. Odnovni adut zbog kojeg je ova biljka vrlo omiljena, je svakako jak i intezivan miris. Jasmin penjačica obično se prodaje obmotana oko žičanog obruča .

Kada se gaji u stakleniku, vezana je za rešetku,i vrlo brzo prekrije zidove. Kao biljka lončanica, leti se iznosi na otvoren prostor, gde mora biti izložena suncu kako bi dozreli izdanci. U ranu jesen se unosi unutra.

Familija kojoj jasmin pripada su masline (Oleaceae). Ime jasmin nam dolazi iz stare Persije.

Postoji tek oko dvadeset vrsta jasmina, i uglavnom vode poreklo iz suptropskih ili umerenih područja. Jedna od poznatijih vrsta je obični baštenski jasmin, latinski naziv (Jasminum Officinale), koji cveta leti. Poznati su još i brazilski jasmin koji cveta vrlo bujno u beloj, pink, žutoj ili crvenoj boji, kao i vrsta sobnog jasmina – Jasminum Polyanthum, koja nam dolazi iz Kine.

Neke vrste mogu da narastu i do 4,5 metra ali se ipak obično uvijaju oko žičanog obruča ili se penju uz trsku ili drugačiju oslonac. Jasmin brzo pušta duge izdanke. Ako reznice unesete na proleće, počeće sa cvetanjem za oko 10 meseci. Jasmin inače cveta u periodu od januara pa do marta, prelepim belim cvetovima opojnog slatkog mirisa, zbog čega se rado koristi u industriji parfema i kozmetike. Cvet jasmina otvara se samo noću. Osim dominantne bele boje, neki cvetovi mogu biti žuti.

Nega i održavanje jasmina

Kako održavati jasmin? Najpre, jasminu neće prijati velika toplota tokom time jer se listovi mogu isušiti a cvetovi se neće otvoriti. Najoptimalnija je temperatura od oko 13 stepeni. Leti mogu podneti raspon temperture od 15 do 21°C, ali uz dobro provetravanje.

Zalivanje: Za vreme cvetanja, jasmin treba zalivati jednom u četiri ili pet dana. Leti, dok intenzivni raste,morate ga zalivati na dva dana.

Prihranjivanje: U fazi rasta, potrebno je prihranjivati jasmin tečnim gnojivom svake druge nedelje.

Vlažnost vazduha: Dok je jasmin u kući, prijaće mu orošavanje listova, ali pazite da ne poprskate cvetove jer će se pojaviti fleke.

Pozicija: Jasmin će patiti ako ga držite u blizini nekog grejnog tela a ne odgovara mu ni centralno grejanje, kao ni suv vazduh. Leti traži više provetravanja i dosta svežeg vazduha.

Presađivanje: Kako presaditi jasmin? Najbolje vreme za presadjivanje je u proleće nakon što jasmin završi fazu cvetanja. Napreduje u blago kiselim i neutralnim zemljištima. Svake treće godine, u periodu mirovanja biljke, promenite zemlju iz lonca.

Obrezivanje: Preporučljivo je da se jasmin oreže posle cvetanja i prilikom presađivanja. Skratite glavne izdanke za oko 15 do 30 cm, u zavisnosti od veličine biljke. Da bi jasmin bio gušći i grmast, u periodu od proleća pa sve do oktobra, orežite ga jednom mesečno.

Razmnožavanje: Jasmin se uglavnom razmnožava reznicama skinutim sa vrhova stabljika. Za rano cvetanje, uzmite ih u proleće, a za kasnije cvetanje, uzmite reznice u jesen. Potrebna temperatura za ožiljavanje je oko 16°C. Posle 3 do 4 sedmice, kada se reznice zakorene, treba da oh postavite po tri ili četiri zajedno u jednu posudu kako biste dobili grmoliku biljku. Umetnite u zemlju obruč ili štap zbog penjanja.

Ukoliko nemate staklenik, preporučuje se da jasmin posle cvetanja bacite, dok u stakleniku može vrlo dugo da traje. Ipak, s vremena na vreme razmnožite novi rasad jer stare biljke brzo i lako postaju drvenastije.

Bolesti jasmina: Listove ove biljke mogu da napadnu jasminovi moljci dok se štitasta vaš može ugnezditi na njegovim grančicama i tako uzrokovati čadjavicu. Za štitastu vaš koristite insekticid na bazi bakra, a protiv moljaca, odgovarajući insekticid koji će Vam preporučiti u poljoprivrednoj apoteci.