Borovnica

Borovnica

Drugi nazivi: Borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mrča
Latinski naziv: Vaccinium myrtillus 

Botaničke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm široki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloružičasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinačno u pazuhu listova. Plod je crno-modra sočna bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.  

Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogoričnim i belogoričnim šumama.

Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni šećer, vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokraćne bešike i mokraćovoda, kod lečenja šećerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču.

Način upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se I marmelada. Od listova se pravi čaj. Čaj od listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se sveže bobice. Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C. Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri domaće rakije. Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se često po kašikicu. Marmelada: kuvaju se zrele bobice.