Beli luk

Beli luk

Drugi nazivi: Česan, česan luk, češanj, luk česan, luk češnjak
Latinski naziv: Allium sativum 

Botaničke karakteristike. Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi su zeleni i zašiljeni. Cvast se sastoji od lukovičastih pupoljaka sa manjim brojem beličastih cvetova. 

Stanište. Gaji se kao kulturna biljka.

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.

Hemijski sastav. Sadrži fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima jako baktericidno dejstvo. Sadrži i trigliceride, etirično ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.

Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Leči crevne bolesti, sprečava nadimanje i bolne grčeve u crevima, širi krvne sudove, snižava holesterol u krvi, poboljšava prokrvljenost. Leči akutne i hronične katare svih vrsta u organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Snižava krvni pritisak, ublažava nesanicu, odstranjuje otrovne materije, pomaže da se sluz lakše izlučuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

Način upotrebe. Prosečna dnevna doza je 4g svežeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa 100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom prerezane čenove potopiti u vruću vodu i ostaviti 15 minuta. Osušiti ih krpom ili papirom. Preliti ih približno dvostrukom količinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kašiku.