Čuvarkuća – otporna, lekovita i uvek sveža biljka

Čuvarkuća, latinski naziv (Sempervivum tectorum) u našem narodu je poznata još kao kamena ruža ili debela koka. Ova biljka je jedna od najskromnijih po pitanju nege i održavanja. Uspeće svakome i to sigurno jer raste u uslovima gde mnoge druge biljke nemaju šanse da opstanu! Idealno cveće za početnike u hortikulturi i za one koji nemaju dovoljno vremena za negu biljaka. Poreklom je iz Meksika a postoji čak 3 000 kultivisanih sorti čuvarkuća, sa različitim rozetama, listovima i bojama. Rozete mogu biti svetle ili tamnozelene, sivkaste, braon, crvene, crne… Prečnik biljke ide od svega jednog centimetra pa do 25 cm. Neke vrste čuvarkuće imaju gole listove a kod nekih su sa dlačicama.

Čuvarkuća je u našem narodu dugo poznata kao prirodni tradicionalni lek za neke bolesti, a danas se sve češće gaji iz estetskih razloga i zbog njene ogromne otpornosti.

Na šta je sve otporna biljka čuvarkuća? Ona će preživeti skoro sve negativne spoljne uticaje, visoke temperature, sušu, mrazeve, niske temperature, zagadjen vazduh… Jedino je morate paziti od preterane vlage.

Kako se gaji čuvarkuća?

Za gajenje čuvarkuće biće Vam potrebno tek malo prostora. Najbolje uspeva na otvorenom prostoru, na poziciji koja je osunčana i vetrovita. Najbolje je da je okrenuta ka jugu.

Čuvarkuća se može gajiti i u kući, kao sobna biljka u saksiji. Za uzgoj u stanu, obezbedite joj plitku posudu, dovoljno sunca i ne zalivajte je prečesto.

Čuvarkuća uspeva i na kamenu, cigli ili drvetu jer ima neverovatno i vrlo retko svojstvo da raste bez komposta. Odgovara joj i vodopropustljivo tlo koje je slabo hranljivo. Gornji sloj zemlje, bilo bi dobro da prekrijete peskom, kamenčićima ili šljunkom, kako biste biljku zaštitili od preterane vlage.

Zbog sposobnosti ovih biljaka da čuvaju zalihe vode u svojim debelim listovima, zalivanje u normalnim uslovima skoro da nije potrebno. Dovoljno je samo malo vode kada su teške vrućine.

Svake dve do tri godine, čuvarkuću možete prihraniti, razređenim tečnim đubrivom.

Cvetanje: Čuvarkuća cveta od aprila do septembra cvetovima koji mogu biti roze, crveni, beli ili žuti. Kada se završi cvetanje, rozeta ugine, ali život biljke nastavljaju nove mlade rozete rasporedjene oko matične.

Presadjivanje

Kada sadite čuvarkuću, poželjno je da gustina biljaka bude od 12 do 20 komada na kvadratni metar. Veličina saksije zavisi od sorte.

Činjenica je da čuvarkuća ima regenerativne sposobnosti,ali budite pažljivi kod presadjivanja, da je ne oštetite. Nakon presadjivanja, dodajte u zemlju obavezno pesak i zalijte. Čuvarkuće su odličan izbor za kamenjare, krovove, dekorativne zidove u baštama… Mogu se saditi i na starim panjevima a slažu se dobro sa biljkama kao što su iberis, zvončići, karanfili…

Razmnožavanje čuvarkuće

Čuvarkuće ćete najbolje i najlakše razmnožiti odvajanjem malih rozeta, od kojih svaka poseduje svoj korenčić. Postoji i razmnožavanje korišćenjem semena, ali reč je o jako komplikovanom postupku jer je seme čuvarkuće vrlo sitno.

Krovna čuvarkuća i njena lekovitost

Najpoznatija čuvarkuća na našim prostorima svakako je krovna čuvarkuća. Odavno se koristi kao tradicionalni lek a i u savremenoj herbalnoj medicini, koriste se preparati od ove biljke za smirenje, lečenje rana, protiv upala na koži, bolova, anksioznosti…

Lekoviti delovi biljke su listovi koji se beru leti, tokom cvetanja čuvarkuće. Kao lek, čuvarkuća se koristi u vidu sveže cedjenog soka biljke protiv rana, opekotina, pega, kurjih očiju…

Odavno je poznata lekovitost soka čuvarkuće u lečenju problema sa sluhom jer rastvara skoravljeni cerumen u ušima.