Bosiljak

Bosiljak

Drugi nazivi: Bosiok, bosilje, fasliđan, masliđan, misloćin, murtela, bazilika
Latinski naziv: Ocimum basilicum 

Botaničke karakteristike. Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasađenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili žućkasti, razvijeni u klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno miriše. Cveta celog leta.  

Stanište. Gaji se kao kulturna biljka na sunčanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naročito osetljiva na niske temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.

Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom. 

Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadrži eterično ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije, askorbinsku kiselinu, šećer. Eterično ulje sadrži eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze trigliceridi, karotin, rutin.

Primena. Primenjuje se za lečenja upala (želuca, creva), grčeva u želucu, kašlja, astme, početnih stanja tuberkoloze, bolesti mokraćnih organa (bubrega, bešike). Koristi se za umirenje živaca, protiv nesanice i protiv nesvestice. Pojačava polni nagon.

Način upotrebe. Upotrebljava se svež, zelen, ali se najčešće primenjuje u obliku čajeva: jedna kašika (stabljika sa listovima) se prelije sa dva decilitra ključale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo nekoliko šoljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.