Jagorčevina – ljupki vesnik proleća

Jagorčevina, latinski naziv (Primula acaulis)je biljka koja će svojim ljupkim cvetićima sigurno uneti vedrinu u zimskim danima. Poznata je i pod imenom Primula što znači „prva“. Ovo omiljeno, najčešćebaštensko cveće, ima cvetove koji liče na sitne ružice. Posebno su popularne sorte koje daju cvetove u žutoj, beloj, oranž, crvenoj i plavoj boji.

Kada cveta jagorčevina? Počinje već u poznu zimu, a cvetovi će se razvijati sve do leta.

Da bi njihova lepota došla do izražaja, kombinujte ih sa mekom mahovinom, vrbinim grančicama, bršljanom ili ukrasnim travama.

U narodu je poznata i kao jagličak, igličak, jaglac… Postoji oko 120 višegodišnjih vrsta jagorčevine. Ova biljka je grmolika i može da poraste u visinu i do 40 cm.

Listovi jagorčevine su krupni i dlakavi a cvetovi spratni i u cvastima – jednostavni ili dvostruki, uglavnom bez mirisa. Tek retke sorte imaju blag i prijatan miris cvetova.

Jagorčevina je upečatljiva biljka, njeni cvetovi su na stabljikama visine od oko deset centimetara. Osnovne vrste su jastučasta i loptasta jagorčevina. Bilo koja sorta da je u pitanju, jagorčevina kao sobno cveće ili saksijsko cveće, jedan je od prvih vesnika proleća.

Nega i održavanje

Nega jagorčevine nije zahtevna. Najbitnije je da se precvali cvetići i oštećeni listovi na vreme uklone kako bi novi pupoljci imali dovoljno mesta za razvoj.

Zalivanje i temperatura: Busen jagorčevine ne sme da bude suv, ali pazite i da biljke konstantno ne budu u vlazi jer koren može da strada. Optimalno je da zemlja uvek bude umereno vlažna. Jagorčevina ne podnosi ni preobimno zalivanje, pa zato saksiju držite na sloju vlažnog šljunka. Za zalivanje je najbolja destilovana voda. Posle cvetanja jagorčevinu treba zalivati jednom sedmično. Nemojte orošavati listove a zabranjeno je i korišćenje sredstava za sjaj lišća.

Ako jagorčevinu gajite u saksiji, preporuka je da izaberete saksije malo većih dimenzija.

Jagorčevini najviše prija da je na otvorenom prostoru i na svežem vazduhu. Blaži mrazevi je neće oštetiti, ali ipak bi bilo dobro da cvetove noću zaštitite papirom ( možete iskoristiti stare novine). Ako su pak najavljeni jaki i dugi mrazevi, unesite jagorčevinu unutra, ali u hladniju prostoriju.

Ako ste jagorčevinu tek nabavili u cvećari gde je čuvana na toplom, znajte da će biti posebno osetljiva na drastičnu promenu temperature, pa je zbog toga lagano privikavajte na nove uslove gajenja.

Jagorčevina kao sobna biljka

Mali broj vrsta jagorčevine se može gajiti u kućnim uslovima. Neke od tih vrsta su : Primula obconica (obična sobna jagorčevina) i Primula sinensis (kineska jagorčevina), a tu su i hibridne vrste: Grandiflora, Colossea i Vierlander. Sve one su prilično jednostavne za gajenje.

Tokom zime, jagorčevini će prijati polusenovit položaj, sa jutarnjim suncem, a leti je preporučljivo da se drži na mestu koje je zaklonjeno od jakih i direktnih sunčevih zraka i vrućine.

Temperatura tokom leta koja će jagorčevini najviše odgovarati je 18 stepeni, a u toku zime ne manja od 5 stepeni.

Prihrana: Od oktobra do početka cvetanja jagorčevinu prihranjujte mineralnim tečnim đubrivom za cvetnice. Dodajte ga vodi za zalivanje, jednom u 15 dana.

Razmnožavanje

Jagorčevina se uglavnom razmnožava semenom, koje se seje od februara do juna i to u male saksije. Može se razmnožiti i deljenjem bokora, posle perioda cvetanja. Ako ipak želite da kupite ovu biljku, njena cena po korenu je oko 150 dinara.

Kada se sadi jagorčevina? Tokom leta, kada precveta, jagorčevina se presađuje u mešavinu ilovače, baštenske zemlje i treseta. Omogućite presađenoj biljci da miruje sve jeseni, i u tom periodu smanjite zalivanje.

Bolesti

Jagorčevinu mogu da napadnu puževi i biljne vaši, pa u tom slučaju biljku tretirajte insekticidom.

Pege na listovima se mogu javiti kao simptom neadekvatne nege, dok je pojava plesni, odnosno gljivica posledica preteranog zalivanja.

Pažnja: Jagorčevina sadrži primin, supstancu koja je iritirajuća za osetljivu kožu, pa prilikom presadjivanja i zalivanja, koristite rukavice.

Jagorčevina kao prirodni lek protiv kašlja

Lekovita svojstva jagorčevine odavno su poznata, naročito njena lekovitost za disajne organe. Čest je sastojak sirupa za kašalj, lekovitih čajeva ali i drugih preparata koji se primenjuju za vrtoglavice, tahikardije, insomnije, neurednih menstrualnih ciklusa…

Čaj za zdrava pluća i izbacivanje kamena u bubregu

Napravite mešavinu od 50 g jagorčevine, 25 grama suve lavande i 15 grama kantariona uz dodatak malo hmelja. Jednu supenu kašiku mešavine prelijte sa dva decilitra kipuće vode. Zasladite ga medom i pijte dok je još vruć.

Protiv kamena u bubregu koristi se čaj od prokuvanog korena jagorčevine koji takodje možete zasladiti medom.