Hrizanteme – bašte su u jesen bez njih nezamislive

Hrizantema, latinski naziv (Chrysanthemum) poznata je još kao jesenja ruža, zimska ruža, volovske oči… U našim krajevima se rado gaji u mnogim baštama koje s jeseni zahvaljujući hrizantemi, dobijaju potpuno novo ruho raznih boja. Hrizanteme vode poreklo iz Azije, iz Kine i Japana, gde je ovo cveće simbol carske dinastije.

Hritantema obično poraste do pola metra u visinu, mada visina koju biljka može da dostigne, zavisi od vrste. Sivozeleno stablo hrizanteme je čvrsto i razgranato, a listovi su perasti, specifičnog mirisa.

Cvetovi takodje zavise od vrste hrizanteme, pa tako mogu biti jako sitni, ili pak krupniji, bele boje, narandžaste, roze, bordo, žute… Postoje vrste sa jednostavnim jednostrukim cvetovima, kao i one sa slojevitim punim cvetovima.

Letnja hrizantema

Ako volite hrizanteme, a želite da cvetovima ukrasite baštu ili balkon i tokom leta, pravi izbor za Vas je letnja hrizantema. Ovu biljku zovu još i afrička margareta, vrlo je atraktivna jer su joj cvetovi živopisni a mogu biti i u više boja (plava, žuta, purpurna..), a dodatno je krase nazubljeni tamnozeleni listovi.

U prirodnom okruženju letnja hrizantema cveta od proleća do početka leta, a ponovo cveta tek na jesen. Može da prezimi slabiji mraz, ali ne i oštru zimu, i voli kada je izložena suncu. Obezbedite joj dobro propusno humusno zemljište.

Mini hrizantema

Kod nas su popularne za gajenje i mini hrizanteme. Odlikuju se brojnim sitnim cvetovima. Guste su, bogato cvetaju i nije im potrebna potpora jer formiraju predivan mali loptasti žbun.

Negovanje i održavanje

Hrizanteme se mogu gajiti i na zatvorenom i otvorenom prostoru. Gajenje u saksiji je preporučljivo ako ih držimo na terasi, dok se, kada je u pitanju uzgoj u vrtu, mogu saditi samostalno, u grupi ili u kombinaciji sa drugim biljkama. Sorte sa dužim cvetnim drškama i krupnijim cvetovima, koriste se u cvećarstvu kao rezano cveće i vrlo su popularne, zbog čega su rasadnici hrizantema u Srbiji, posebno u Beogadu i Vojvodini – brojni.

Da bi dobili oblik biljke u vidu malog drveta , odsecite im donje grane u željenoj visini. U periodu cvetanja, hrizantemi je potrebna nega kroz svakodnevno zalivanje, dok prihrana tada nije neophodna.

Kako bi ste jesenjoj ruži obezbedili dovoljno vode , napunite saksiju vodom, a višak će izaći kroz rupice na saksiji. Posebno je važno da u ranoj fazi razvoja, biljka ne ostane bez vode, jer će biti manja rastom.

Bitno je i da hrizantemi obezbedimo sunčano mesto, a nakon cvetanja treba je skratiti na visinu od oko 20 cm. Pre prvih mrazeva, izvadite biljku iz zemlje i čuvajte na temperaturi od oko 7 stepeni u posudi sa kompostom.

S prolećem kada kreću prvi novi izdanci, skratite vrhove biljke pa je prihranite preparatom na bazi kalijuma i azota.

Razmnožavanje hrizantema

Hrizantemu možemo razmnožiti na dva načina – reznicama ili deljenjem bokora. Reznice od zdrave odrasle biljke, treba uzeti od početka marta pa do kraja maja. Preporuka je da se uzimaju reznice od izboja koji polaze direktno iz korena biljke.

Ožiljavanje reznica traje oko 4 sedmice. Najbolje je da ih pokrijemo teglom, a sade se u mešavinu treseta i peska. Najbolja je temperatura je oko 15 stepeni. Zalivati reznice tek kada zemlja postane suva. Posle ožiljavanja, nova biljka se može saditi u saksiju i gajiti u kući i li u bašti. Ako ih sadimo u grupi, razmak izmedju dve biljke treba da bude oko 40 santimetara. Mogu se prilikom sadjenja kombinovati sa zimzelenim biljkama što će dati poseban dekorativni izgled vrtu.

Ako hrizantemu razmnožavamo deljenjem bokora, to treba da obavimo u martu ili u aprilu jer, ako to ostavimo za jesen, biljka može uginuti tokom hladnim zimskih dana.

Nakon razmnožavanja, dok su nove biljke još mlade, bilo bi dobro da ih zaštitimo folijom od negativnog dejstva mrazeva.

Bolesti hrizantema

Dok zalivate hrizantemu, vodite računa da vodom ne popriskate lišće, kako biste sprečili lisne vaši, crno i suvo lišće.

Jedna od opasnosti koja preti jesenjim ružama su puževi. Da biste sprečili njihov napad, preduzmite mere već u proleće. U suprotnom mogu da obrste izdanke, lišće i grančice.